Home >> Образовање,Реформа >> Велика матура

Велика матура уместо пријемних испита за факултете

 

Матуранти ће се на факултет уписивати на основу успеха у школи и матури, а попуњаваће и листу жеља

Према концепту „велике матуре”, која ће се у нашим школама уводити постепено од школске 2014/2015, до школске 2018/2019. године, свршени средњошколци ће се на факултете уписивати на основу општег успеха у средњем образовању, на основу положене матуре и на основу постигнућа на општеобразовним матурским тестовима.

Ученици ће доносити одлуку на које студијске програме желе да конкуришу, слично као што је то пракса приликом уписа у средње школе: постојаће такозвана листа жеља, а на основу информационог система, који ће бити развијен за ове потребе, сваки ученик ће у сваком тренутку док траје уписна процедура знати колике су му шансе да се упише на одређени студијски програм са своје листе.

Ђаци ће полагати општу, стручну и уметничку матуру, у зависности од тога коју школу завршавају, а уколико буду желели да повећају своје шансе за упис на факултет и додатне предмете.

 

У првој фази, у школској 2014/2015. години, ученици ће полагати само испит из српског, односно матерњег језика и књижевности и математике. У последњој фази, у школској 2018/2019. години – ђаци ће полагати српски, математику и први страни језик, а имаће и листу од 10 обавезних изборних предмета (историја, биологија, географија, физика, хемија, српски језик за ученике који су се школовали на језицима мањина, као и енглески, руски, немачки и француски језик).

Ово је део документа „Нацрт концепције испита на основу којих се завршава средње образовање”, са заглављем Министарства просвете и Европске уније, који је јуче представљен први пут у јавности, на седници Националног просветног савета. Како се чуло, ово је први радни предлог концепције испита на основу којег се завршава средње образовање и који треба да послужи као полазна основа за стручну и јавну дискусију.

У документу читамо да се општа матура коју полажу ученици након завршеног четвртог разреда гимназије састоји од обавезног и опционог дела. Обавезни део садржи четири предмета – два су иста за све ученике, трећи се односи на први страни језик који је ученик учио, а један је изборни. Два предмета која би полагали сви ученици су српски језик и књижевност (односно матерњи језик и књижевност за ученике који су се школовали на језицима мањина) и математика. Поред ова четири обавезна предмета, ученици могу да изаберу да полажу додатне испите, уколико желе да прошире своје могућности при конкурисању за упис на високошколске установе.

Стручна матура коју полажу ученици након завршетка четврте године средњег стручног образовања састоји се од обавезног и опционог дела. Обавезни део се састоји од стручног и општеобразовног дела. У оквиру стручног дела сваки ученик обавезно полаже одговарајући стручно – теоријски испит и практични испит, док у оквиру општеобразовног дела стручне матуре сваки ученик би обавезно полагао испит из српског језика и књижевности (односно матерњег језика и књижевности). Поред тога, ученик би бирао и један предмет са листе изборних предмета (математика, физика, хемија, биологија, историја, географија, енглески језик, руски језик, немачки језик и француски језик) или са листе стручних предмета. Поред обавезног дела, ученици који су завршили четврти разред средњег стручног образовања могу да се определе да полажу и додатне испите са листе предмета који су укључени у општу матуру.

Уметничка матура коју полажу ученици након завршетка четврте године средњег уметничког образовања састоји се од обавезног и опционог дела. Обавезни део се састоји од посебног и општеобразовног дела. У оквиру посебног дела, сваки ученик полаже одговарајући теоријски и практични испит, а у оквиру општеобразовног дела ученик би полагао испит из српског језика и књижевности и тест из првог страног језика (енглески, руски, немачки и француски језик). Поред обавезног дела, ученици могу да се определе да полажу и додатне општеобразовне тестове са листе тестова који су укључени у општу матуру.

Процес увођења нове концепције матурских испита био би реализован у пет фаза, од 2015. до 2019. године. У школама ће током овог процеса бити организована и пробна тестирања, а ученици ће добити и информаторе са примерима задатака који ће им помоћи у припреми за полагање испита.

Током примене фазног модела, факултети који буду сматрали да не могу да обаве селекцију кандидата на основу испита опште матуре, организоваће полагање испита посебних склоности и способности.

(сутра: Пет фаза увођења велике матуре)

Сандра Гуцијан
објављено: 24.04.2013.
Top