Фото: Инфо КГ
Чланови Савета променили мишљење после консултација са министром просвете Младеном Шарчевићем и гласали за проф. др Ненада Филиповића
Нови ректор Универзитета у Крагујевцу је проф. др Ненад Филиповић, за кога је на седници Савета гласало 16 од 18 присутних чланова. Савет Универзитета у Крагујевцу броји 21 члана, а троје од укупно шесторо представника Владе Србије у овом органу није присуствовало седници. Гласање је било тајно, а два листића била су неважећа.
Осим представника владе, Универзитетски савет у Крагујевцу чине још 12 представника факултета у саставу ове високошколске установе и три представника студената.
Савет Универзитета у Крагујевцу је, уместо једне најављене, одржао две седнице: на првој је поништио своју одлуку од четвртог децембра, када Филиповић није добио подршку већине чланова, а на другој је изабрао Филиповића за ректора, на пун мандат од три године.
Проф. др Филиповић је био вршилац дужности ректора од 27. јуна, када је Савет, по препоруци Министарства просвете, сменио дотадашњег ректора Небојшу Арсенијевића.
На првом гласању за ректора, пре само 20 дана, Филиповић је добио подршку осам чланова Савета, недовољно да би био изабран за ректора Универзитета у Крагујевцу. На тој седници било је присутно 20 чланова Савета, а 12 листића било је неважеће.
– Нисам очекивао да ће исход гласања бити такав, пошто ме је претходно подржао Сенат и чак 11 од укупно 12 факултета. Сада захваљујем члановима Савета. Желим да заједно са представницима свих универзитетских органа, деканима и студентима направим корак више и корак даље. Мој програм је амбициозан. Прво што нас чека је додела станова младим истраживачима почетком наредне године, а онда следи изградња научно-технолошког парка у сарадњи са градом и индустријским „Мајнд парком” Братислава Милановића, који послује са „Сименсом”. И зграда легата покојног академског вајара Николе Јанковића Коке треба да буде стављена у функцију, а радићемо и на оснивању нових интердисциплинарних студијских програма – изјавио је проф. др Филиповић по именовању за ректора крагујевачког универзитета.
Чланови Савета, како је то изјавио председник овог универзитетског органа проф. др Милан Коларевић, променили су мишљење после консултација са министром просвете Младеном Шарчевићем, који је прошле седмице, без најаве, боравио у Крагујевцу.
– Сви смо били затечени исходом првог гласања. После је министар Шарчевић обавио консултације са члановима Савета и деканима факултета, па је закључено да гласање треба да поновимо и разрешимо ову непријатну ситуацију. Морали смо то да урадимо јер је Филиповићу 27. децембра истицао мандат вршиоца дужности ректора – објаснио је Коларевић у изјави за медије.
Савет је на првој седници уважио жалбу Филиповића, који је устврдио да првобитна одлука да не буде изабран за ректора не садржи поуку о правном леку, обавезну по Закону о општем управном поступку. На другој седници, која је одржана само пола сата после прве, проф. др Филиповић је добио двотрећинску подршку чланова Савета.
– Оваквим чињењем, Савет је постао најнеозбиљнији орган Универзитета у Крагујевцу. Можда је реч прејака, али ми све ово изгледа као циркус – рекао је проф. др Иван Јовановић, представник Факултета медицинских наука у Савету, подсетивши да је, поред бројних кршења Статута и Пословника о раду Универзитета, приликом избора Филиповића за в. д. ректора нарушена и аутономија ове установе, с обзиром на то да су седници 27. јуна присуствовали и полицајци у цивилу.
Тајно гласање на другој седници Савета обављено је након што је Весна Перишић, представница Владе Србије у Савету, дала оставку на место члана комисије за гласање.
– Не желим да ме због кршења закона саслушава полиција, као што је то био случај са неким претходним члановима Савета – навела је докторка Перишић у свом излагању.
Избором Филиповића за ректора рашомонијада на крагујевачком универзитету, која траје још од 2015. године, формално је окончана. Остаје да се види хоће ли Универзитет са око 1.100 наставника и око 20.000 студената успети да прерасте у установу признату и у међународним оквирима, како је то својевремено за „Политику” изјавио Филиповић. У домаћим оквирима, Универзитет у Крагујевцу је одвећ познат.
Извор: Политика
