Најзаслужнији за то су српски математичари
На престижној Шангајској листи, која је објављена, Универзитет у Београду нашао се између 201. и 300. места и тако задржао прошлогодишњу позицију.
Из региона још само Универзитет у Љубљани је у групи од 401. до 500. места, док универзитета из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније нема на листи.
Међу првих десет универзитета на Шангајској листи су 8 америчких и 2 британска универзитета. Најбољи светски универзитет је Харвард, затим Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд, Колумбија, Калифорнија и Универзитет у Чикагу.
Шангајска листа, коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету, њих 500.
Кључни критеријуми за рангирање универзитета су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.
Листа је неформална, али ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета.
Универзитет у Београду се први пут нашао на листи 2012. године, када је сврстан у групу универзитета између 401. и 500. места.
Универзитети у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу нашли су се на Шангајској листи по областима која је објављена пре нешто више од месец дана. Међутим, нема их на листи најбољих светских универзитета.
Математичари најзаслужнији за успех
– Када се анализирају сви критеријуми рангирања види се да је то бољи пласман у односу на прошлу годину. Језичак на ваги који је превагнуо да будемо за јоту бољи од прошле године у комплетном скору је цитираност радова математичара. Уз професора Стојана Раденовића имамо добру цитираност и професора Зорана Каделбурга – каже проректор за међународну сарадњу УБ Иванка Поповић.
Она је нагласила да је укупан број радова факултета и института и све бољи њихов квалитет допринео да УБ буде добро позициониран на престижној листи најбољих 500 светских универзитета.
– Међутим, стално подсећам да без адекватног финансирања почећемо да падамо на листи. Ако се нешто не промени у финансирању науке не можемо очекивати да останемо на тој листи – појаснила је она.
Као пример навела је земље у региону, од којих је само Универзитет у Љубљани на листи, док је Униветрзитет у Загребу испао са листе баш зато што је дошло до проблема у финансирању науке.
– Морамо имати сигуран оквир у финансирању науке, да се обезбеди миран и несметан рад научника – појаснила је она.
(Блиц)
