Home >> Образовање,Упис >> Укидање пријемног на факултетима
Укидање пријемног на факултетима

Садашњи осмаци су прва генерација која ће полагати велику матуру за упис

Садашњи осмаци, прва су генерација ученика која ће школске 2020/21. године полагати велику матуру из три, четири или пет предмета, уколико се усвоји Концепт завршних испита у средњем образовању, који је сада на јавној расправи.
Према Нацрту новог модела државних матурских испита, ученици ће полагати минимално три испита у оквиру опште, стручне и уметничке матуре, док ће коначан број испита зависити од захтева високошколске установе коју намерава да упише.

– Овај документ је сада у фази јавне расправе, који сви могу да погледају из своје, али што је најбитније, и из ученичке перспективе. Уколико се у току ове школске године усвоје и конкурс и програм, он би најраније могао да се примени за генерацију садашњих осмака. Они који на јесен крену у трогодишње школе, полагали би 2020/21., док би они који упишу четворогодишње то учинили 2021/22. – објашњава координаторка радне групе која је састављала овај документ Драгица Павловић Бабић.

Како би то изгледало за гимназијалце

Општа матура коју полажу ученици након завршеног четвртог разреда гимназије састоји се од обавезног и изборног дела. Тако ће ученици полагати српски, онима који имају математку дуже од две године други предмет биће математика, док ће као трећи бирати предмет са Листе општеобразовних предмета: физика, хемија, биологија, историја, географија, страни језик и српски као нематерњи језик. Они који математику немају у последње две године, са Листе ће бирати и други предмет.

Изборни део опште матуре подразумева да ученици полажу и додатне испите, уколико желе да прошире своје могућности при упису, а могу полагати било који предмет са Листе обавезних предмета и листе страних језика, који нису полагали у оквиру обавезеног дела.
Нивои знања и вештина

Како се наводи у Нацрту, испити би се правили на два нивоа, од којих „Б“ ниво подразумева основни и средњи стандард, а „А“ напредни стандард. Сви полажу „Б“ као први тест, а они који унапред пријаве могу да полажу и „Б“, на основу чега добијају сертификат о оствареном стандарду и броју поена.

maturaСтручна и уметничка матура

Након завршетка четворогодишње средње стручне школе, као обавезни се полажу српски и математика, за оне који имају математику у последње две године, односно предмет са Листе за оне који је немају. Као трећи предмет, полаже се стручни испит, који подразумева и теоријско знање и матурски практичан рад.

Уместо стручног дела, они који полажу уметничку матуру имају и уметнички испит, из стручног и теоријског дела. Они који желе, могу да полажу и додатне испите са Листе, али нису у обавези да то чине.

Завршни испит у трогодишњем средњем стручном образовању састоји се из писане теоријске припреме за израду практичног дела и практичног испита.

Како би то у пракси изгледало?

Високошколске установе биле би дужне да бар две године унапред одреде испите који ће се узимати у обзир при селекцији кандидата, број поена које ће носити, да ли захтевају одређени ниво успеха, као и да дефинишу полагање испита посебних склоности и способности.

– Од усвајања до првог тестирања имамо озбиљан период када би организовали пробне тестове, да се ученици упознају са тиме како би то ишло – прича Павловић Бабић.

Како се наводи у Нацрту, овај предлог радне групе финализује се после јавне расправе, а концепт усваја Министар просвете, науке и технолошког развоја, наког чега се развија Програм завршног испита у општем средњем и уметничком образовању.

Потреба за стандардизацијом матурских испита

Као разлози који оправдавају увођење система државних матура наводи се то што постојећа пракса школских матурских испита није стандардизована, доводи ученике у вишеструко неповољну ситуацију – они морају да донесу одлуку о томе шта ће уписати и пре него што знају да ли ће имати довољно поена, а онима који планирају да полажу пријемни на више факултета, увећавају се обавезе, уложено време и трошкови. Такође, ученици који живе далеко од универзитетских центара сада су у неповољном положају, јер морају да путују и имају додатне трошкове, а самим тим мање им је доступна припремна настава.

(Блиц)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Top