Књиге враћене због спорних појмова
Завод за унапређивање образовања и васпитања је са списка од 29 наслова који недостају за наставу на бошњачком језику, „зелено светло” дао само за штампање граматике за шести разред. Из Завода наводе да у осталим књигама постоје спорни појмови као и тумачење појединих историјских периода.
О овом проблему су представници Бошњачког националног већа (БНВ) у понедељак разговарали са надлежнима у Министарству просвете. Договорено је да се министарство „писаним путем обрати већу и изнесе свој став о појмовима који одређују национални и културни идентитет Бошњака као и о њиховом коришћењу у рукописима уџбеника који су у употреби у настави на босанском језику. БНВ ће потом заузети став по овом питању”, наведено је у саопштењу Бошњачког националног већа.
Елеонора Влаховић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника Завода за унапређивање образовања и васпитања, у разговору за наш лист потврђује да је Бошњачко национално веће на време предало рукописе уџбеника за следећу школску годину.
– Један број рукописа је одобрен, неки су одбијени, а неке књиге су враћене на дораду, али спорни појмови су опет употребљени – каже наша саговорница и додаје да ће се решавање проблема поверити „вишим инстанцама”.
Спорни термини, од којих представници БСН-а не одустају, јесу коришћење назива Санџак уместо Рашка област, али и интерпретација појединих историјских периода и њихово вредновање.
Потпредседници БНВ-а Есад Џуџо и др Реџеп Шкријељ изјавили су за наш лист да је усаглашавање ставова о садржају уџбеника за бошњачке ђаке дуготрајан процес.
Реџеп Шкријељ напомиње да је представницима Министарства просвете спорно то што је у уџбенику за Природу и друштво наслов једне лекције гласи „Мој завичај – Санџак”.
– Санџак одређује идентитет Бошњака, он је географски појам, никако одраз тежње за сецесионизмом – истиче Шкријељ и додаје да намера аутора није била да потенцирају разлике које би доводиле у питање заједништво и суживот.
Есад Џуџо спреман је да брани тезу из једног од уџбеника да је Повеља кулина бана написана босанчицом, док српска наука сматра да је реч о ћирилици и старосрпском језику. Босанску богумилску цркву аутори уџбеника сматрају религијом Бошњака пре прихватања ислама, док Српска православна црква и српска наука богумиле виде као секту.
Представници БНВ-а кажу да није неоуобичајено да различите националне заједнице не виде на исти начин поједине догађаје из прошлости, што се одсликава и на њихово презентовање у уџбеницима историје. Шкријељ то илустује примером: према званичној српској историографији, Санџак је у Првом балканском рату ослобођен од османлијске власти, а према виђењу из „супротног угла”, Санџак је окупиран и подељен између Србије и Црне Горе.
Размимоилажења има у када су у питању догађаји из новије историје. Како каже Елеонора Влаховић, у једном од уџбеника, међу државним празницима нашли су се „Дан Санџака” и 11. јул „Дан сјећања на геноцид у Сребреници”. Оба ова датума обележавају се у општини Нови Пазар, али се не налазе на листи празника Републике Србије.
Ипак, већина разлога за враћање рукописа ауторима које је предложило Бошњачко национално веће тиче се уобичајених недостатака, којих има и код других приређивача уџбеника, каже руководилац Центра за развој програма и уџбеника Завода за унапређивање образовања и васпитања.
– Често се дешава да вратимо рукопис јер садржај не одговара програму, тежина задатака превазилази узраст, налози уз вежбање су нејасни, а графичка опрема није адекватна. Треба имати увиду да од укупног броја рукописа који дођу на преглед у Завод више од половине буде одбијено јер нису у складу са стандардом квалитета. Недостају нам квалитетни аутора уџбеника и наша је препорука да уџбенике пишу тимови у којима постоје стручњаци за област која се обрађује, уз обавезног психолога и педагога. И националним мањинама недостају квалитетни аутори и то је велики проблем – објашњава Елеонора Влаховић.
(Политика)
