Home >> Образовање >> Удар на џеп високих школа

Удар на џеп високих школа
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ У СКУПШТИНСКОЈ ПРОЦЕДУРИ

Увођење мастер струковних студија искључив је финансијски интерес високих струковних школа

Члан скупштинског Одбора за образовање Александра Јерков предложила да се из Закона о високом образовању избришу струковни мастери, што би значило да високе школе неће имати право да уписују велики број бруцоша који су заинтересовани за ову врсту студија

 И док се академска јавност Србије тренутно бави проблемом научника и вечитих студената, наредно скупштинско заседање може да донесе шок који нико није очекивао, а нарочито не – високе школе. Наиме, уколико посланици већином подрже најновије иновације Закона о високом образовању које је поднела члан Одбора за образовање и некадашња председница овог тела мр Александра Јерков, струковни мастери биће избачени из закона. То би значило да високе школе неће имати право да уписују велики број бруцоша који су заинтересовани за ову врсту студија, које су на то рачунале као на огроман извор прихода.

Како је наш лист писао у више наврата, увођење струковних мастера, јесте део плана Владе и просветних власти, али до 2020. године, док високе школе сматрају да им закон дао за право и да још прошле јесени почну да уписују студенте и на ову врсту студија. У томе су прошлог лета добили подршку и Националног савета за високо образовање (НСВО), на шта је из Министарства просвете узвраћено да је овде реч о огромним притисцима лобија високих школа на НСВО. Просветне власти су тада упозориле студенте да не наседају на информаторе високих школа, у којима предњаче пре свега школе економске струке и да се не уписују на мастер струковне студије.

Читава прича је праћена и инцидентом у којем је претучен помоћник министра за високо образовање др Милован Шуваков, један од главних заговорника става да још није време за увођење струковних мастера, што је иначе сматрала и читава Вербићева екипа, као и део Комисије за акредитацију. Шуваков је нападнут неколико сати пред седницу НСВО на којој је ово тело дало „зелено светло” високим школама.

Да још није време за струковне мастере, сматра и Александра Јерков. У њеном предлогу пише да мастер струковне студије постоје у земљама са јаком индустријом и добро развијеном и планираном „социјалном инфраструктуром”. У таквим земљама већи ниво стручног тј. струковног знања има смисла, а ти стручњаци, кроз блиску сарадњу са компанијом за коју се школују, припремају се за унапред познате функције.

Предлаже се да Комисија за акредитацију убудуће издаје уверење (или решење о одбијању захтева) о акредитацији факултетима и високим школама у року од девет месеци, а не годину дана, као до сада

У Србији, истиче Јерков, увођење мастер струковних студија резултираће образовањем профила који неће имати где да се запосле због уске специјалности за коју не постоји послодавац, а уводи се искључиво због финансијских интереса високих струковних школа.

Она је уз брисање струковних мастера из закона, предложила и да Комисија за акредитацију убудуће издаје уверење (или решење о одбијању захтева) о акредитацији факултетима и високим школама у року од девет месеци. Закон тренутно говори да овај документ мора да се изда у року од 12 месеци, али су и тих годину дана веома растегљиви.

Јерков је такође предложила и да се из закона избаци обавеза да се приликом акредитације факултета и високе школе консултују и стручњаци из иностранства, уколико таквих личности нема у Србији. Она образлаже да ово не сме бити правило, јер се онда шаље порука да се домаћим стручњацима не верује, а и непотребно се повећавају трошкови акредитације.

Александра Јерков:
Увођење мастер струковних студија искључив је финансијски интерес високих струковних школа, а резултат би био образовање уско специјализованих профила који неће имати где да се запосле

На питање „Политике” да ли очекује да ће њени предлози добити подршку, она одговара како се нада да ће бити усвојен читав пакет који је припремила, а који се односи и на Закон о уџбеницима и Закон о основама система основног образовања и васпитања.

– Предлог је врло сличан амандманима које сам подносила када смо усвајали Закон о високом образовању. Тад посланици већине нису имали слуха за ове предлоге, али овога пута можда буде другачије – ако им нови министар просвете другачије сугерише – каже Александра Јерков.

На основу онога што се догађало током прошле године  могуће је да ће овај предлог ипак проћи у скупштини. Др Зорана Лужанин, која је била део Вербићеве екипе подсећа и да је Акциони план за спровођење Стратегије образовања који је усвојила Влада – обавезујућ. По том плану, предвиђено је увођење мастер струковних студија до 2020. године, као и да се млади школују само за специфичне области и пошто се заврши листа звања како се и не би добијале дипломе које не препознаје ни тржиште рада.

(„Политика“)

Top