Home >> Образовање,Реформа >> Турајлић: Закон бесмислен, донет само због Зукорлића
Турајлић: Закон бесмислен, донет само због Зукорлића

„Већи проблем од министра јесте академска заједница“

Професорка Универзитета у пензији Србијанка Турајлић и истраживач института за физику у Београду и Милован Шуваков оценили су у Пресингу ТВ Н1 да је нови Закон о високом образовању бесмислен и да је донет зарад личних жеља и интереса.

Нови закон, према речима Србијанке Турајлић, није направио никакав помак и једино што ће донети је акредитација универзтета Муамера Зукорлића.

Закон предвиђа растурање постојеће Комисије за акредитацију и проверу квалитета образовања и формирање потпуно нове комисије чији управни одбор ће именовати Влада, објашњава професорка Турајлић.

Остале новине у закону, попут Савета послодаваца и укључивања Привредне коморе у високо образовање, могле су се спровести измена и допунама постојећег закона, сматра гошћа Н1.

Турајлић каже да је од Младена Шарчевића очекивала да је прихватио да руководи ресором просвете са неком идејом, али да се показало да он није имао никакву идеју, већ да му се само допало да буде министар.

Међутим, истиче да је већи проблем од министра академска заједница која је, како подсећа, две и по године седела у комисијама и радила на новом закону који је на крају пао у воду, и нико се није побунио због тога.

“Немам проблема са Шарчевићем, он је послушни војник у аутократском систему Александра Вучића (…) Али зашто ми пристајемо да будемо понижаванни, не умем да објасним”, рекла је Турајлић.

„Премијерка и декан покушавају да растуре ЕТФ“

etf

Усвајање оваквог закона и на овакав начин, Србијанка Турајлић види као показну вежбу која ће довести до тога да једног момента делује као да Влада може да уради било шта.

“Данас сам сазнала да премијерка (Ана Брнабић), актуелни декан ЕТФ-а (Зоран Јовановић) и још неки покушавају да растуре ЕТФ, најбољу високошколску установу у земљи”, каже Турајлић.

Идеја је, како тврди, да се због дигитализације рачунарци издвоје са ЕТФ-а и да се направи јавно-приватно парнтерство са једном фирмом коју није желела да именује, чиме би се, како каже, добио леп извор прихода за оне који у томе учествују.

“По Члану 57 Закона о високом образовању, Влада може да мења статус установе чији је оснивач. Све је припремљено за то”, објашњава Турајлић и упозорава да ће ЕТФ у том случају остати без одељења у које је деценијама улагао.

Када је, како каже, тачност тих информација проверавала код колегинице на ЕТФ-у, рекла јој је да је налог на то “стигао одозго”.

“Као да је стигло с неба. Није с неба, него из људских глава. Из људских глава против којих се треба борити”, поручула је професорка.

“Закон о личним интересима у високом образовању”

milovan-suvakov-n1

Некадашњи помоћник министра просвете Милован Шуваков оцењује да је нови Закон о високом образовању колекција личних жеља и интереса, и да се пре може назвати “закон о личним интересима у високом образовању”.

Шуваков је објаснио да се то пре свега односи на лине интересе представника власти који желе већу контролу.

Поред Комисије за акредитацију и проверу квалитета образовања, влада ће одсад имати и већу улогу у Националном савету за високо образовање чије чланове више неће бирати Скупштина на предлог академске заједнице, већ ће их именовати влада.

Он подсећа да месечна накнада за члана Савета износи једну и по просечну плату и страхује да је Законом направљена шема за “ухлебљење” страначког кадра.

Међутим, лошији од самог Закона је, како каже, начин на који је донесен. “Малтене у тишини, није се расправљало о амандманима, Национални савет није ни видео финалну верзију Закона, а са претхдном верзијом се није ни сложио”, подсећа Шуваков.

Други проблем је што се Закон, како каже, не бави моделом финансирања високог образовања. Финансирање тренутно функционише по уредби из 2003. која је прекопирана уредба из 1993. године.

“Када тако финансирате не можете очекивати да ће се високо образовање развијати или менајти да одгвори изазовима тржишта рада”, оцењује Шуваков.

Каже и да га ћутање академске заједнице не изненађује, будући да ћете у Србији до звања редовног професора стићи ако ћутите, те да се ништа друго није могло ни очекивати при доношењу новог Закона.

Треба ли Закон да се бави плагијатима?

BG-DOK-DOKTORI-121017-2-20171011-191925332-.mxf.Still001

Професорка Турајлић замера и што се Закон о високом образовању на системски начин не бави проблемом плагијата, али додаје да се то од ове власти и није могло очекивати, будући да постоји оправдана сумња да су докторати министра полиције, гувернерке НБС и градоначелника Београда, плагијати.
“Ти плагијати су срамота за целу академску заједницу (…) Имате Душана Теодоровића, Јову Бакића и Дану Поповић – спали сте на троје људи и сви други ћуте”, констатовала је гошћа Прессинга.

Шуваков, с друге стране, сматра да Закон не би требало да решава проблем плагијата, већ да је на универзитету који је диплому издао да је поништи уколико се докаже да се до ње дошло радом који је плагијат. Уколико то универзитет не учини, онда би Комисија за акредитацију требало да поништи акредитацију тог универзитета, сматра Шуваков.

Каже да не може да говори о приватним факултетима, али да је уверен да ће случај сумњивог доктората на Београдском универзитету (докторат Синише Малог) ускоро бити завршен са “исходом који је очигледан”.

Професорка Турајлић, међутим, сматра да “нема независних механизама у самоуправном систему” и да држава треба да води рачуна о квалитету образовних установа чији је оснивач.

И она верује да би случај доктората Синише Малог могао да добије епилог, али тек када он више не буде на власти.

“Ако Србија уђе у ЕУ, универзитети ће пропасти”

Професорка Турајлић је рекла и да академска заједница треба гласније да се побуни.

“Изађите на улице док се не заврши крагујевачки процес, док се не реше лажне дипломе, док се не врати достојанство. Ако се то не уради, ја вам тврдим, биће као што се дешава у Хрватској где на Загребачком свеучилишту нема ниједног професора чије дете студира у Хрватској”, упозорила је Турајлић.

Тиме су хрватски професори, како каже, показали шта мисле о систему образовања у својој земљи.

Ако Србија једног дана уђе у ЕУ и ако образовање буде бесплатно, универзитети у Србији ће пропасти, оцењује гошћа Прессинга.

Отвара се могућност да вртићи драстично поскупе

Vrtic (1)

Поред Закона о високом образовању, Скупштина је недавно усвојила и Закон о основама система образовања и васпитања.

Шуваков каже и да по то законско решење предвиђа централизацију утиција извршне власти. Тако ће, како каже, влада бирати и Национални просветни савет из којег се избацују чланови академске заједнице како би се створио простор за расне интересне групе, попут синдиката и привредних комора.
Најдрастичнији пример централизације, према његовим речима, је то што ће директоре више од 2.500 школа у Србији именовати министар просвете, што значи да ће један човек имати задатак да поставља два и по директора дневно.

Шуваков је издвојио и један члан Закона који је, како каже, прошао неопажено, а односи се на предшколске установе. Досад је, како подсећа, локална самоуправа покривала 80 одсто трошкова вртића док су преосталих 20 одсто покривали родитељи. Новим Законом је додато једно “до”, па тако стоји да локална самоуправа покрива трошкове вртића до 80 одсто, што отвара могућност да то буде и нула, упозорава Шуваков и страхује да би вртићи у наредном периоду могли због тога драстично да поскупе.

У наредних месец дана би, према најавама из Владе, у Скупштини могао да се нађе предлог још једног просветног закона – дуго најављиваног закона о дуалном образовању.

„Дуално образовање је катастрофа“

Професорка Турајлић каже да је тај закон готов и да је недавно била на једној јавној расправи на којој су присутни изнели озбиљне примедбе, а од надлежних нису добили ниједан одговор.

Дуалним образовањем се уводи неравнорпавност, јер оно не омогућава промену тока образовнаја, упозорава Турајлић и подсећа да је такав модел примењен само у земљама са високом стопом гастарбајтера, попут Немачке, Аустрије и Швајцарске.

“Имате небулозне одреднице (у нацрту закона). Нпр. ако школа раскине уговор са послодавцем, ученик је обавезан да промени школу и да иде у ону коју послодавац одабере”, наводи она и додаје да су млади људи тим законом потпуно незаштићени, те да је тај акт “катастрофа”.

Шуваков каже да се дуално образовање граничи са злоупотребом малолетне радне снаге и да зато том закону, ако се већ доноси, треба опрезно приступити.

У Швајцарској и Немачкој су ученици заштићени због личне одговорности компанија, каже Шуваков и додаје да се упркос томе, чак ни у тим земљама дуално образовање дугорочно није показало као добро решење.

“Дугорочно када гледате те људе, не можете очекивати да ће занимања тог типа остати за 15 година”, упозорава он.

Додаје и да у Србији нема ни развијене привреде, ни развијене корпоративне одговорности.

Страхује да у околностима где се закони, како каже, доносе преко ноћи, ни када је реч о дуалном образовању, не можемо очекивати добра решења.

Погледајте снимак целе емисије Пресинг:

(Н1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Top