Tромесечје не постоји, укинуто је. Овакав одговор сачекао је оца ученика петог разреда основне школе у Београду, навикнутог на детаљан извештај разредног старешине и пресек школских оцена које је и он сам, када је био ђак пре готово четири деценије, добијао. То значи да средином овог месеца школа неће организовати родитељски састанак на коме ће насред полугодишта направити анализу успеха ученика, нити ће родитељима дати папирић са свим оценама које је њихово дете од 1. септембра до тада прикупило у дневник.
Нашу редакцију позвало је још неколико изненађених родитеља, који су се такође питали зашто је и ко одлучио да укине ту вишедеценијску праксу. После разговора са наставницима у неколико основних и средњих школа у Србији закључили смо да су неке образовне установе укинуле, а поједине ипак одлучиле да задрже добри стари обичај пресека стања у дневнику на средини оба полугодишта. Да ли је онда тромесечје укинуто али неке школе још о томе нису обавештене, или је директорима појединих образовних установа једноставно пало на памет да ускрате родитеље за ову деценијама устаљену праксу упитали смо надлежне у Министарству просвете.
Одговори које су нам послали несумњиво говоре да је школама дата могућност да саме одреде да ли ће или неће да негују праксу тромесечја. У министарству истичу да је тврдња како је „тромесечје укинуто” неодговарајућа, јер период који је обележен тим појмом није прописан календаром образовно-васпитног рада. То значи да се тромесечје већ деценијама организује захваљујући вољи наставника и школа.
– Тромесечје школе предвиђају годишњим планом рада, као устаљену праксу сагледавања оствареног на половини формално утврђеног првог и другог полугодишта. Родитељ може да се информише о успеху, односно оценама свог детета током читаве школске године, а не само у периоду тромесечја, односно полугодишта – изричити су у Министарству просвете.
И представници синдиката, као и родитељи, изненађени су одлуком појединих школа да укину овај дугогодишњи обичај, а Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, истиче да „не види зашто то школе раде” и сматра да „не треба мењати модел који је добар”.
– Мислим да је сваком наставнику, родитељу и детету у Србији лакше када школе направе овај пресек у току полугодишта. У сваком одељењу се нађе понеки ученик који се опусти после дугог летњег распуста, па на почетку нове школске године поквари оцене у односу на успех из претходног периода. Баш зато је битно тромесечје, да се прати рад сваког ђака понаособ. И после тог пресека оцена, у школама у којима дотад нису организовани допунски часови наставници почињу да их држе. Ако нема тромесечја, не знам како ће наставници знати за кога да организују те допунске часове – каже Јанковићева и наглашава да је ово омогућено непрецизностима у Закону о основама система образовања и васпитања, који је у својим одредбама укинуо ранији термин „тромесечје” и уместо њега ставио „први класификациони период”.
Истиче да су на многим другим примерима законотворци школама могли да дају аутономију у одлучивању, а не баш да то учине на деценијама устаљеном тромесечју.
– Да ли ће га бити или не, убудуће ће одлучивати школе. Закон је то дозволио, а ја мислим да ће већина школа сигурно имати нешто налик тромесечју, због праксе која показује да увек настану проблеми са оценама из неких предмета. Звало се то пресек стања, успеха, класификациони период или како већ… – наглашава Јанковићева.
Извор: Политика
