Врела јесен чека српске гимназије. Реформа гимназија којом се поноси ресорни министар, господин Младен Шарчевић, а коју реализује стручни тим Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на челу са посебним саветником министра за средње образовање, господином др Александром Пајићем, покосиће гимназијске наставнике и направити општи хаос у свим српским гимназијама.
Да реформисана гимназија неће донети суштинске промене постало је јасно већ почетком претходне школске године. Најављене промене остале су углавном мртво слово на папиру, a козметичке измене наставних програма нису довеле до суштинског унапређења наставе. С друге стране увођење изборних програма, који су најављени као револуционарна промена, чија је реализација замишљена кроз интердисциплинарни приступ и амбијенталну наставу, претворили су се у предмете који ученицима поправљају просек, а наставницима попуњавају фонд док од амбијенталне наставе и интердисцплинарног приступа није остало ни слова. Још један од проблема са којим су се суочавали и ученици и наставници током претходне школске године био је недостатак уџбеника који би пратили реформисане програме, што је до данас остало актуелно.
Ако се сагледа све горе наведено основано се поставља питање шта је циљ реформи? Нажалост, након годину дана искуства, тешко се можемо отети утиску да се очигледно суштина реформи не односи на битније промене у приступу настави колико у покушају да се и у овом сегметну српског образовања направе резови и то у циљу финансијсих уштеда и вероватно још већег дисциплиновања наставника.
Као и претходне године када је наставни програм за први разред усвојен тек у јуну, слична ситуација понавља се и ове. Програм за други разред гимназије још није усвојен, што подстиче озбиљне спекулације у просветној јавности да ће велики број наставника остати без дела или целе норме, а додатну забринутост подстичу информације које су процуриле из Министарства и то у виду плана наставе и учења за други разред. Тренунто је најактуелнији проблем другог страног језика, где је супротно тренду у свету, уместо повећања недељног фонда часова њихов број смањен. Слично је и са енглеским језиком, где ће, такође, бити смањен недељни број часова, а ништа боље неће проћи ни уметнички и други предмети.
Имајући наведену у виду, јасно је да ће се на јесен у гимназијама појавити велики број вишкова, да ће немали број наставника остати без дела или без пуне норме часова, а да ће ученици остати ускраћени за учење страних језика, развијање културно-уметничких и естетских вредности, као и стицање знања из бројних других наука. Ипак, како је једном приликом изјавио министар Шарчевић, у ери интернета уџбеници су непотребни, па се с правом можемо запитати да ли је у ери интернета и школа чист луксуз, бар за ону децу чији родитељи немају толико дубок џеп да из њега извуку неколико хиљада евра за оне школе које „нуде нешто више“ од обичних, „превазиђених“ школа.
[pdf-embedder url=“http://www.fbg.org.rs/wp-content/uploads/2019/07/plan-nastave-i-ucenја-gimnazije_1-i-2-razred7760122583113754478.pdf“ title=“plan nastave i ucenја gimnazije_1 i 2 razred7760122583113754478″]
