„Школа без оружја је магнет за лоше људе”, поручио је амерички председник

Kао председнички кандидат Доналд Трамп је одлучно негирао оптужбе „покварене Хилари” да жели да унесе оружје у учионице. Недељу дана после трагедије у средњој школи на Флориди изнео је другачији став – да је школа без оружја „магнет за лоше људе” и предложио да се наставници наоружају.

Да је храбри наставник физичког у школи на Флориди имао ватрено оружје, не би морао да бежи. Пуцао би, и то би био крај, објаснио је председник у среду у Белој кући, где је примио родитеље жртава и децу која су преживела овај и два ранија школска масакра.

Трампова идеја у складу је са његовим раније изнетим ставом да би у нападима помахниталих појединаца било мање жртава кад би нападнути имали чиме да се бране, али није се допала многима међу присутнима. Председнику се нису допали наслови и критике у медијима, па је јуче прво демантовао да је рекао да хоће да наоружа наставнике, да би потом у низу твитова објаснио да жели да оружје носе само они који су томе вични. Њих је, по његовој процени, око 20 одсто, што је, како је рекао, сасвим довољно да послуже као мера одвраћања или да макар смање број жртава.

„Одмах узвратити ватру ако сурови болесник дође у школу с лошим намерама. Добро обучени наставници би служили као мера одвраћања за кукавице, а мање би коштали него чувари. Школа без оружја је магнет за лоше људе. Напади би престали”, написао је јуче.

Мајка чији је шестогодишњи син погинуо у основној школи Сенди Хук у Конектикату пре шест година успротивила се идеји и предложила да се наставници наоружају знањем како да спрече нападе.

Окружен ученицима и родитељима који су једва задржавали сузе и питајући како је могуће да се трагедије у америчким школама и даље дешавају, Трамп је обећао да ће појачати контроле приликом куповине оружја.

Ученици школе на Флориди у којој је прошле среде Николас Круз (19) убио 17 особа протестовали су прекјуче испред државног конгреса у Талахасију, апелујући да се пооштре закони, а било је и демонстрација испред Беле куће.

Трамп је на власт дошао уз снажну подршку „оружаног лобија”, бранећи право на лично оружје гарантовано другим амандманом устава, али је после другог крвавог пира са великим бројем жртава с којим је морао да се суочи као председник наговестио да је отворен за строже прописе. Почетком седмице дао је налог да се забране уређаји који полуаутоматско оружје претварају у аутоматско, што је омогућило нападачу из Лас Вегаса да за кратко време усмрти 58 људи на концерту прошлог октобра. Подржао је и иницијативу да се подигне старосна граница за куповину оружја као што је пушка АР-15, коришћена на Флориди, и да се појача провера података купаца оружја. О детаљима предлога још се разговара, али вероватно је да се не би увела нова ограничења, већ би се боље ажурирала национална база података с информацијама о менталном здрављу и ранијим кривичним делима.

Аналитичари кажу да је реч о умереним корацима председника, који пажљиво балансира између све гласнијих захтева да коначно нешто предузме и жеље да не изневери власнике оружја који су одани и мотивисани бирачи. До сада предложене мере подржала је и утицајна Национална асоцијација за оружје (НРА), мада је Бела кућа наговестила да Трамп не искључује ни потпуну забрану јуришних пушака. Томе се оштро противи НРА, али би свакако поздравила предлог о наоружавању наставника. Све предложене мере морао би да одобри Конгрес.

Контрола наоружања могла би да буде важна тема на изборима у новембру. Најновије истраживање показује да се две трећине Американаца, који чине 4,4 одсто светског становништва, а поседују половину свег оружја на свету у цивилном власништву, залаже за строже законе о наоружању, док 67 одсто подржава забрану јуришних пушака.