Home >> Друштво >> Тесле око нас одбацујемо као чудаке
Тесле око нас одбацујемо као чудаке

Tри битна проналазача којa раде у Србији

ГОТОВО да нема грађанина света који није чуо за Теслину „наизменичну струју“, Пупинове „калеме“, Миланковићев „календар“… И данас се, као и у време кад су ова открића настала, домаћи патенти лакше пробијају у иностранству него у Србији. Процењује се да у Србији активно ради око пет хиљада проналазача, а да их има три пута више. Сваки од њих има по неколико проналазака.

Ти људи који покушавају нешто да промене и унапреде, најчешће су на ивици беспарице, посматрају их као чудаке, без разумевања. У некој другој земљи, неки од њих били би милионери. И зато, огорчени због свог статуса у Србији, продају патент у иностранству и напуштају је. Тако поједини технички проналасци у Србију улазе из иностранства, а неколико година раније су овде понуђени.

Спречава крађу струје

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ изум Горана Митића блокира нелегално постављене магнете на бројилу, због којих „Електропривреда Србије“ трпи вишемилионске губитке. Овај проналазак иноватора из Дољевца код Ниша, награђиван у свету и код нас, никако да почне да се примењује.

Митић већ осам година ради у дистрибуцуји, не за стално, што му је, како каже, омогућило да девет од 12 патената које има, буду инспирисани проблемима у ЕПС. Иноватор није завршио студије електротехнике, али је шест пута награђиван на „Тесла фестивалу“. Његов проналазак „Заштита електричног бројила од утицаја магнетног поља“ награђен је на изложбама у Шангају и Женеви.

– Тај изум сматрам својим животним делом – каже Митић. – Спречава да се магнетом заустави окретање бројила, што је техника која се данас најчешће примењује у крађи струје. Применом моје иновације уштедело би се више десетина милиона евра годишње.

PrvaСви његови изуми односе се на елетроенергетски систем, а Митић као посебно значајне издваја проналазак за заштиту електричара од струјног удара, којим се штити радник када се нађе у непосредној опасности од напона и изум за заштиту електричних уређаја у случају прекида нултог проводника, којим се штите електрични апарати од прегоревања.

– У нашој држави, нажалост, веома је тешко да се нека иновација реализује – истиче Митић. – Није то само тренутно стање, већ је одувек тако било. Сигурно да је лакше реализовати иновације у западним земљама и није то само због веће финансијске моћи, већ и због другачијег приступа према иновацијама и проналазачима.

Брашно од погаче тикве

НОВОСАЂАНИН Бранислав Панић проналазаштвом се бави дуже од деценије, од када је почео да производи хладно цеђена и девичанска јестива биљна уља. До сада је успео да реализује четири технолошке иновације у производњи.

Заједно са екипом „Брашњари“ из Новог Сада, добио је највиша признања на НТИ такмичењу 2012. за најбоље реализовану технолошку иновацију у Србији у тој години. Понео је и златну медаљу на „Тесла фесту“ и награду Светске организације за заштиту интелектуалне својине WИПО.

– Иновације се намећу као потреба ако се желе добри резултати у производњи – објашњава Панић. – Признања су велики подстицај не само за мене, већ и за моје сараднике. Без њих не бих реализовао иновацију „брашно од погаче тикве поступком хладног цеђења уља“. Према свим званичним подацима ово је први такав производ био у то време у свету.

DrugaИако је за своје проналаске награђен и од највиших надлежних државних органа, Панић сматра да ова област није довољно стимулисана код нас.

– Стваралаштво није системски регулисано, људи се не подстичу да се баве проналазаштвом, а за нове патенте нема праве материјалне подршке да би се они на прави начин искористили – тврди Панић. – Не мислим да би сви иноватори морали да буду милионери, али би требало да имају решен статус, ако су већ њихови проналасци признати и потврђени у пракси. Да за тај рад и стваралаштво буду примерено материјално обезбеђени.

Као посебан проблем Панић издваја лош однос институција које признају патенте.

Геније за чесме и вентиле

ЗВУЧИ невероватно, али светски ауторитет број један у области иновације вентила, чесама и батерија за воду не ствара у истраживачком центру у Вашингтону, Паризу, Пекингу или Лондону, већ у Шимановцима, сремском селу надомак Београда. Предраг Пешовић није нарочито познат српској јавности, али ужива репутацију генија у круговима стручњака који се баве овом делатношћу.

Добитник највећих светских признања, златних, сребрних и бронзаних медаља, пехара и гран при награда на највећим светским сајмовима проналазаштва – Брисел, Париз, Москва, Женева, Питсбург, Варна, Нирнберг – први је добитник признања „Архимедес“ у Москви, и Велике ленте чувеног бриселског сајма „Еурека“. Његови патенти продају се широм земљине кугле, а може да се похвали патентирањем револуционарне технологије која му је, првом у свету, омогућила производњу потпуно пластичних батерија за воду. Његов „наутилус“ вентил био је један од најпознатијих изума у СФРЈ.

– Био је то први вентил у свету који је могао да се бесконачно отвара или затвара без икаквих оштећења – каже Пешовић. – Код нас га је производио ваљевски „Крушик“, пошто је откупио лиценцу за производњу, док сам патент продао у многим земљама Европе. Животни век на тржишту му је био петнаестак година, а онда су га замениле једноручне чесме.

Међународни успех „наутилуса“ Пешовића није успавао:

– Паралелно са унапређивањем „наутилус“ вентила, развијао сам друге проналаске, као што је пулсирајући туш, који је једне године проглашен за најбољи изум „Еуреке“, или разне масажере… Ретко ко зна да су столице на стадионима „Маракана“, ОФК Београда, Земуна и другим стадионима и дворанама изашле из моје радионице. Ипак, круна мог рада је нова технологија израде еколошких славина за воду, којом не само да се избегава коришћење тешких метала, штетних за здравље, попут олова, никла, цинка или хрома, већ се и производни процес убрзава читавих двадесет пута.

Пешовић је многе изуме заштитио и продавао на тржиштима Европске уније, САД, Канаде, Аустралије, Израела, Кине, Јапана, Јужне Кореје… Он оптиTrecaмистички гледа на будућност проналазаштва у Србији:

– Наша деца су изузетно паметна, талентована и школована – каже. – Иако смо мала земља, имали смо много великих људи, великих умова. Наши млади математичари и шахисти доста добро „гуслају“ по свету. Када су у питању егзактне науке, више смо него добри.

Млади освајају

ГИМНАЗИЈЕ су препуне деце која на такмичењима у свету освајају награде за проналазаштво. Најпознатији су Стефан Веља, млади проналазач који је развио патент за разбијање тромбова у организму, и Јована Кондић, чији изум „панели за термоизолацију грађевина“ ако се реализује може да обезбеди велике уштеде.

Проналазак тада гимназијалца Стефана Веље на Светском салону проналазака, истраживања и нових технологија „Еурека“ 2014. у Бриселу, победио је у конкуренцији више од 40 иновација у области заштите здравља. Стефан је добио Орден првог реда Краљевине Белгије и звање витеза.

Шаљиви

ОСИМ проналазака са високом технологијом или решавањем озбиљних проблема, готово свакодневно пријављује се и велики број изума који су на граници шаљивих. Неки од њих су катапулт рингла, која ради само док је шерпа на њој, цуцла против хркања, изум да бркови не упадну у супу, справе за намештање презерватива, повећање груди, еколошки доњи веш…

(Вечерње новости)

One Comment

  1. Драган каже:

    Да додам: успех мог бившег ученика пре неколико година у Израелу: http://www.eilateilot.org/winning-teams-sustainergy-3/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Top