Примедбе Покрета слободних грађана на Нацрт закона о дуалном образовању
Принципи и циљеви дуалног образовања представљени у Нацрту јесу празне флоскуле без заснованости на општеприхваћеним начелима образовања у савременом друштву и поштовања јавног интереса. Нацрт не почива на нужним претходним анализама стања образовног система, тржишта рада, националног оквира квалификација и стратегија друштвеног развоја Републике Србије, због чега је неприхватљив.
Неприхватљиво је и неразумљиво због чега се Министарство одриче своје улоге и одговорности у креирању образовне политике, већ ова питања у потпуности препушта Привредној комори Србије (ПКС). Ова оцена заснована је на анализи бројних чланова Нацрта, у којима се све улоге у организовању дуалног образовања поверавају управо ПКС.
На пример, Чланом 5. Нацрта предвиђено је да ПКС израђује предлог описа рада на основу којег ће се доносити планови и програми наставе и учења, што би морало бити у искључивој ингеренцији стручних тела у оквиру Министарства. У члану 11. предвиђено је да ПКС има потпуну аутономију у провери испуњености услова послодавца да учествује у дуалном образовању; ПКС му издаје потврду и води Регистар послодаваца којима је издата потврда; према члану 29., ПКС би требало да реализује испит и издаје Лиценцу инструктору, за шта ПКС ни на који начин није квалификован. Тако неадекватно обучен и лиценциран инструктор, има обавезу да оцењује рад ученика и да учествује у завршном и матурском испиту (чланови 30.и 31.).
Нацртом закона фаворизовани су интереси само једне стране у уговорном односу између послодавца, школе и ученика/родитеља. Предложена законска решења су недоречена, проблематична и превасходно окренута заштити интереса послодавца, на штету добробити ученика, при чему је шири друштвени интерес у потпуности занемарен.
Предвиђени број радних сати код послодавца, који може износити и пуно радно време, онемогућава ученике да, током овако замишљеног процеса образовања, стичу шира, како стручна, тако и општа знања. Тиме се угрожава проходност ученика ка вишим образовним нивоима, потенцијално се смањује проценат високо образованог становиштва, што у крајњој инстанци спречава социјалну мобилност и повећава сегрегацију у друштву.
Чланом 9. из заштите права ученика искључује се Закон о раду, што је неприхватљиво, узимајући у обзир стварне радне обавезе ученика код послодавца. На пример, послодавац нема обавезу да школи и родитељима ученика саопшти структуру радних сати, обезбеди одмор током осмочасовног радног дана, нити да гарантује ангажовање ученика на пословима који су искључиво везани за струку. Овим се дерогирају и многа ученичка права дефинисана Законом о основама система образовања и васпитања.
На основу законских решења предвиђених чланом 10., послодавац неће бити искључен из овог аранжмана чак и уколико има прекршаје из области рада, као што су неисплаћивање зарада и доприноса или злостављање и дискриминација на раду. Чак и након раскидања уговора са школом, само интереси послодавца остају у потпуности заштићени, на штету ученика, чије могућности за наставак школовања остају недефинисане, посебно у случају уколико послодавац једнострано раскине уговор са учеником.
Многи важни термини, као што је „продуктиван рад“, нису дефинисани и остављени су послодавцу да их слободно тумачи, што отвара широке могућности за злоупотребу деце и дечјег рада.
Упркос тврдњи предлагача из образложења Нацрта да је очекивани резултат примене оваквих законских решења смањење незапослености, очигледно је да би ефекат доношења овог закона био управо супротан: ученици би постали извор јефтине редне снаге. Наиме, предвиђена надокнада за „продуктивни“ рад износи свега 50% минималне цене рада, неоптерећена порезима и доприносима, што ставља децу у положај нелојалне конкуренције незапосленима.
Дуално образовање, ако је уопште потребно, мора да буде део реформе стратегије образовања, због чега треба спречити исхитрено доношење оваквог закона којим се уређује тренутна потреба тржишта. Србији није проблем само незапосленост, већ и застарео просветни систем, поготову на нивоу средњег образовања. Уместо формирања агенције за изнајмљивање дечје радне снаге, Србија мора да постане друштво засновано на знању, са младим генерацијама оспособљеним за живот у савременом свету, заснованом на флексибилности квалификација.
Бројни проблеми који оптерећују овај закон, уколико би био донет, представљају правни основ за оцењивање његове уставности. Због свега наведеног, сматрамо да Нацрт закона о дуалном образовању не може бити коригован изменама појединих чланова, већ мора бити повучен из процедуре.
(http://www.sasajankovic.rs)
