Home >> Друштво >> Српски научници међу 100 најзначајнијих на свету

  • Коментари су искључени на Српски научници међу 100 најзначајнијих на свету
Српски научници међу 100 најзначајнијих на свету

Професори Стојан Раденовић и Зоран Каделбург међу најутицајнијим научним умовима у математици

На листи 100 најутицајнијих научних умова у области математике за 2016. годину нашла су се два српска научника – Стојан Раденовић, професор Машинског факултета у Београду у пензији, и Зоран Каделбург са Математичког факултета у Београду. Раденовић се другу годину заредом налази на овој листи.

Скромни научници

Подсетимо, листу сваке године објављује компанија „Томсон Ројтерс“, задужена и за формирање СЦИ листе која рангира најбоље научне часописе из целог света. У групи најутицајнијих умова, према броју научних радова у престижним часописима и цитираности, нашло се 3.000 истраживача из укупно 30 области, а у свакој је по 100 имена.

Прошлогодишњи пласман Раденовића допринео је да Универзитет у Београду поправи своју позицију на Шангајској листи и уђе међу 300 најбољих високошколских светских установа. Број публикованих научних радова и цитираност су неки од критеријума за рангирање топ 500 универзитета на Шангајској листи.

И Раденовић и Каделбург, који су иначе заједно објавили велики број научних радова, не придају овом успеху превелики значај. Раденовић, о којем је наш лист већ писао и чији интервју Данасу је изазвао велику пажњу јавности, каже да му је драго што је остао на листи и да жели да помогне да Београдски универзитет уђе међу 200 најбољих на Шангајској листи. Он верује да ће то бити могуће већ при идућем рангирању.

Скроман је и Зоран Каделбург. Каже да свом пласману међу 100 најутицајнијих научних умова не би придавао превелики значај и верује да је то природна последица континуираног научног рада.

– То јесте добар резултат и ја сам задовољан, али мислим да није толико спектакуларан. Листе су релативна ствар, то је нумерички покушај да се неке ствари рангирају, али не би требало све бројчано вредновати. Има колега који су добри, али се не налазе на тој листи, а можда ће бити следеће или неке наредне године. Неком је лакше, неком теже да објави научни рад у међународном часопису, али то не значи да сте ви бољи од онога ко једне године не успе да то уради, јер постоје специфичне области у којима се то теже постиже и где цитираност није велика као у неким другим – истиче за Данас Каделбург.

Велике заслуге

За име Стојана Раденовића шира јавност је сазнала када га је средином августа ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић означио као једног од најзаслужнијих за пласман нашег најстаријег универзитета међу топ 300. Раденовић каже да се никада није лично упознао са руководством Универзитета, али да је добио позив и присуствовао прослави Дана Универзитета у Београду, те да му је било непријатно што га је ректор у свом говору више пута помињао, јер, како каже, има много сјајних младих математичара који годишње објаве по пет-шест радова, што је одличан резултат.

Он сматра да Раденовићев и његов пласман међу 100 најутицајнијих научних умова не може аутоматски да доведе до скока Универзитета у Београду међу 200 најбољих светских високошколских установа у наредном рангирању, напомињући да би то било „претерано очекивати“.

 

(Данас)

Top