Home >> Друштво,Образовање,Синдикат >> Српска просвета на стубу срама (2)

antic

 

Српска просвета на стубу срама (2): Комшиница експерт за просвету

 

Милорад Антић, челник Форума средњих стручних школа, каже за “Вести” да су наставници реформама школства, које трају од 2002. године, толико понижени разноразним експериментима и огледима да је професија доведена до ивице пропасти.

А. Чукић
 

Милорад Антић, челник форума средњих стручних школа

 
– Реформе трају већ 13 година и никад да изађемо из њих, да сумирамо резултате, избацимо оно што је лоше, уведемо оно што је добро. Досад смо написали Министарству просвете безброј дописа о својим искуствима, али нико никад није на њих одговорио. Изгледа да имају превише запослених, па су их упослили да буду креативни преко сваке мере. Увели су нам инклузију 2008. године на Сорошеву идеју и иницијативу Тинде Ковач, па смо последњих година у великом проблему. Европа је својевремено укинула специјалне школе и благо ретардирану децу упутила у обичне разреде и кад су схватили шта су урадили, укинули су је, а ми експериментишемо већ 13 година. Ви тако уништавате способну децу, ускраћујете им своје време јер се бавите децом која не знају да пишу, која устају на десет минута и шетају, вичу, сваки час питају наставника како је и шта ради. О каквој социјализацији такве деце ми причамо, као прихватиће их друштву? И како наставник да ради у том одељењу док им се остала деца подсмевају? Треба да напишемо специјални програм рада за њега, а ми нисмо дефектолози. Они су стручњаци који се школују на факултету за рад са таквом децом, а нас пошаљу на једнодневни семинар. У нашој средњој школи имамо две ученице које само ћуте и не знају да пишу. И о каквом знању ми говоримо? Можете да пишете специјални програм какав хоћете за 14 предмета кад они не знају да читају, а родитељи их упишу у гимназију?! И добиће диплому са звездицом! Њих је све више последњих година и сад већ не знамо шта да радимо са таквом децом. То је потпуно понижавање просветних радника и томе се не види крај.

 

Фасцикла за укор

 
– Бивши министар просвете Жарко Обрадовић је број од 25 дозвољених изостанака повећао на 35, да седам радних дана ђаци не морају да долазе у школу без икаквог оправдања! Е онда су вратили на старо 2013. године. Тако су вратили и дисциплинске укоре, али и даље данашњем наставнику треба фасцикла папира да би дао укор неком делинквенту.

Свако поштовање наставника у друштву је нестало.

– Деци је допуштено да носе мобилне телефоне у школу па ученик изађе усред часа да телефонира. У ходнику ми прилази родитељ и виче ми: “А у п….у мат….ну, дали сте мом детету двојку, а моја комшиница каже да зна за четворку”. Не знам што Министарство не запосли родитеље да држе часове физике, хемије, матерњег језика и онда оцењују своју децу?! Притискају нас и директори: “Што си дао толике јединице, мораш да имаш позитивне оцене”.

Па ђак ако увек добије позитивну оцену, неће ни учити, што да учи, кад је незнање позитивно? На крају ђак гурне клупу на наставника с “праведничким” бесом јер му је дао кеца! Наставници су сваке године све више и више затрпани администрацијом. Те треба да пишу портфолио за сваког ученика – како се понашао, шта је одговарао, шта је савладао, шта није, и то за 200 ђака у просеку, а одскора треба да пишемо и свој портфолио – како ми видимо своју професију…

Више наставник проведе времена у писању утисака него на часу. Никад није било толико семинара. Договоре се два директора да узму кинту и направе семинар и то наплате наставнику. Код мене у школи ниједан предавач на семинару није имао искуство рада у школи. Ми смо једно огромно предузеће, ако смо пред стечајем нека то неко реши. Нека напишу протоколе за све: о понашању у школи (како треба да буде обучен ученик, а не да долазе полуголи у папучама), како се опходи према наставнику, и које су последице непридржавања. Пољаци користе уговор између наставника и ученика – кад ће одговарати, шта ће одговарати, да ли слаже са оценом и то лепо сви потпишу и свако сноси своје последице – објашњава Антић.

Тако је ова дуготрајна реформа школства у Србији понизила само школство и своју интелектуалну елиту, јер у односу наставник-ученик ученик је увек у праву.

 

Ко је понизио школство у Србији

 
– Наравно да деца имају права, али имају и одговорности. Не би било лоше да отворимо школе за родитеље па да седе два дана по четири сата и добију упутства како школе раде и како се треба понашати у школи. Ја кад уђем у градски аутобус видим да сви старији стоје, а ђаци седе. Ето то је слика Министарства просвете.

Извор: vesti-online.com

4Comments

  1. Nina каже:

    Ovo je potpuna istina.Stvaramo nesposobne generacije kojima je samo alkohol i nerad u glavi .Nemaju nikakve sankcije….mi prosVetari grcamo a niko ne razume

  2. Petar каже:

    Ja sam profesor u srednjoj školi: sve što je napisano je istina, a moglo bi se i dodati …

  3. Sekula каже:

    Sve tacno, od reci do reci.

  4. Teodor каже:

    ЈАДИКОВКА О СРПСКОЈ ПРОСВЕТИ

    УМАН СВЕТ СЕ С КЊИГОМ ДРУЖИ, ЊУ УЗДИЖЕ И ПОШТУЈЕ,
    УЧИТЕЉУ И ПРОСВЕТИ ДУЖНУ ПАЖЊУ ПОСВЕЋУЈЕ,
    А ПРОСВЕТА СРПСКА БЕДНА, ПОНИШТЕНА, НЕУГЛЕДНА,
    О ЊОЈ КРУЖЕ СТРАШНЕ ПРИЧЕ, НА ДАН СУДЊИ МНОГО ЛИЧЕ,
    ЧАС ЈЕ РУЖЕ, ЧАС ЈЕ КУДЕ И ЧУПАЈУ ЗДРАВЕ ЗУБЕ,
    ЧАС ЈЕ ДИЖУ НА ВЕШАЛА, СИКЋУ, ПЉУЈУ, ЗВИЖДЕ, ТРУБЕ;
    СКРУШНА, ТУЖНА, СЛЕПА, ЈАДНА, ЗАПУШТЕНА, БОСА, ГЛАДНА;
    ЗАПЛАШЕНА, ПОСТИЂЕНА, ПОНИЖЕНА, УВРЕђЕНА,
    НАФРАКАНА СА СВИХ СТРАНА, СА ТМОМ ДРОЊА, СА ТМОМ РАНА;
    МАГАРЕЋЕ ТЕГЛИ БРЕМЕ, ТРУЛОГ ЗНАЊА БАЦА СЕМЕ,
    ЗА БУБАЊЕ ЧЕСТО ОРНА, ДО СИТНИЦА НЕУМОРНА;
    ТИМ СЕ КИТИ, ТИМ СЕ БРАНИ И СУЈЕТУ СВОЈУ ХРАНИ…
    НО КО МАРИ, КО СЕ СКРБИ, КО СЕ О ЊОЈ ТРОШНОЈ СТАРА,
    КО СМЕ ОМЧУ ДА ЈОЈ СКИНЕ ПОСЛЕ ДИЧНИХ МИНИСТАРА?
    КО ЋЕ ДА ЈЕ ЖАЛИ, БРАНИ, КО ЋЕ БОЛНУ ДА ЈЕ ЛЕЧИ,
    КО ЋЕ ДА ЈЕ ГЛЕДА, СЛУША К`О РАЊЕНА ЗВЕР ДОК ЈЕЧИ!?
    СВА СЛОВЕСНОСТ СРПСКА КУЊА, ВОЊ СЕ ТЕШКИ ОД ЊЕ ВИЈЕ,
    ИЗНОВА СЕ КРЕЋЕ ПРИЧА ВЕЋ ВИЂЕНЕ ИСТОРИЈЕ,
    МРТАВ САН НАС СВЕ ОПХРВО, НА ДВА СЛОВА СПАЛА КЊИГА,
    СРПСКА ШКОЛА И ПРОСВЕТА ПОСТАЛЕ СУ ТУЂА БРИГА!
    ГРБАЧОМ СЕ КОЛА ВУКУ, С НЕВОЉОМ СЕ ХРАБРИ ТУКУ,
    БЉУШТ И ЧЕМЕР СВЕСНО ГУТА ОНАЈ ШТО СЕ БИЈЕ ЧАСНО,
    НЕМА НАЗАД, НЕМА УСТУК, У ЗЛО ДОБА БИЋЕ КАСНО –
    ЕНТУЗ`ЈАСТЕ РАЗНОГ КОВА ОД МРЦИНЕ ЦУРУ ПРАВЕ,
    ПРИКЉУЧУЈУ ИНФУЗИЈЕ, ПРИВИЈАЈУ МЕЛЕМ ТРАВЕ
    АВЕТИЊА ДА СЕ ГАЈИ, ШКЛОПОЦИЈА ДАЈ ДА ГМИЖЕ,
    ШТАП И КАНАП ЈОШ ДА СЛУЖЕ – НАЈБРЖЕ СЕ ПЕШКЕ СТИЖЕ! Б. ПАУНОВИЋ

Top