Home >> ПКУ,Синдикат,Штрајк >> СРПС: Остваривање права на штрајк

Остваривање права на штрајк

 

Право запослених да организују штрајк утврђено је међународним правом и низом конвенција Међународне организације рада (МОР), између осталих и: Конвенцијом 84. О синдикалним слободама и заштити синдикалних права 1948, Конвенцијом 98. О правима радника на организовање и колективне преговоре 1949, Конвенцијом 131. О утврђивању минималних плата 1970, … Препоруком бр. 154. МОР-а, којом се дефинишу есенцијалне службе (службе од посебног јавног интереса), Уставом Републике Србије, Законом о штрајку и колективним уговорима према којима запослени имају право на штрајк „ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада“. Додуше, српска легислатива право на штрајк ограничава, што је у супротности са међународним конвенцијама које је држава ратификовала и које су изнад домаћег законодавства, те стога и подсећамо на члан 8. Конвенције 87: „Не може се националним законодавством наносити повреда нити се исто законодавство може примењивати на начин на који би се могла нанети повреда правима гарантованим овом Конвенцијом“.

 

Само болница, електродистрибуција, водовод, ПТТ и контрола летења

 

И поред тога српско законодавство суспендује право на штрајк готово свим јавним делатностима, проглашавајући их, Законом о штрајку, есенцијалним, а што је у супротности са поменутом Препоруком 154, у којој МОР, као есенцијалне делатности препознаје само делатности: болница, електродистрибуције, водовода, ПТТ-а и контроле ваздухопловног саобраћаја. Стога су потпуно беспредметне све расправе о томе да ли запослени у образовању имају право на потпуну обуставу рада, што им се стално намеће кроз проблематична решења из Закона о штрајку и произвољна тумачења о минимуму процеса рада, односно штрајку са минимумом процеса рада, који је све само не штрајк, јер не постоји нити један аналитичар индустријских односа који рад са скраћеним радним временом подводи под појам штрајка и који једино што може бити јесте прекид рада у заштити професионалних и економских интереса запосленог из сфере радно-правне заштите.

Top