Home >> Образовање,Синдикат >> Вербић: Сви наставници на курс оцењивања

„ПОЛИТИКА“:

ИНТЕРВЈУ: др СРЂАН ВЕРБИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Сви наставници на курс оцењивања

Сваки напад, и физички и вербални, треба да повлачи тужбу по службеној дужности. – У поједине „факултете” просветни инспектори не могу ни да уђу јер нису регистровани

Како би се стало на пут инфлацији вуковаца и поклоњеним оценама, Министарство просвете покреће пројекат обуке наставника за квалитетније оцењивање у школама, кроз коју ће сваки наставник учити на практичним примерима како да своје критеријуме усклади с колегама.

У плану је и да сваки ученик, родитељ и наставник на почетку године потпишу уговор о обавезама и, уколико се он не испуни, ни ђаци ни родитељи неће имати основа да траже већу оцену.

Ове новине за наш лист најављује министар просвете, науке и технолошког развоја, др Срђан Вербић, само неколико дана пошто је обелодањен другачији начин бодовања мале матуре, у којем ће успех из школе носити 70, а знање показано на три теста – 30 поена.

– Највећи део те обуке биће онлајн, односно, наставници ће преко својих рачунара моћи да приступе курсу оцењивања и, у интеракцији с колегама и инструкторима, моћи ће фино да подешавају своје критеријуме за оцењивање.

Потребно је и да постоји уговор о обавезама између ученика, наставника и родитеља, о томе шта су конкретни задаци за сваког ђака индивидуално. То неће моћи да заживи пре септембра 2015. године, али је начин да се успостави бољи контакт између родитеља и наставника.

Ако родитељи нису објективни?

Онда је то одговорност и родитеља, а не само ђака. Ако родитељ види на крају да нису испуњене одредбе тог уговора, да дете, рецимо, није прочитало „Тома Сојера”, онда неће имати разлога да притиска наставника. А наставник ће имати покриће зашто инсистира на својој оцени.

Кажете да је проблем рангирање 10.000 вуковаца и сумња се да неки од њих имају поклоњене оцене. Зашто на малој матури дајете већи значај бодовању поклоњених оцена, а не знању показаном на тесту?

Ми заиста имамо проблем са инфлацијом оцена, али тај проблем нећемо решити ако променимо број бодова на завршном испиту, без обзира на коју страну он превагнуо. Тако можемо да решавамо последице, али не и узрок. Ако хоћемо да решимо проблем оцењивања, онда се бавимо оцењивањем, а не завршним испитом. И не желимо да правимо још већи проблем, тако што ће осми разред да се претвори у учење само за завршни испит, а да се занемари све остало.

Како мислите да заштитите наставнике од родитеља који на крају године захтевају вишу оцену?

Наставнике ћемо заштитити на више начина, и законски. Оно што нисмо имали до сада, ако гледамо екстремне случајеве, сваки напад (и вербални) треба да повлачи тужбу по службеној дужности, а не да буде приватна ствар. То не можемо да решимо сами, то се не регулише законима које доноси Министарство просвете, и у том смислу очекујемо сарадњу са другим министарствима.

Шта ће се догодити ако следеће године подаци покажу да имамо не 14, већ 15 одсто вуковаца у једној генерацији?

То реално може да се догоди, али и наставници морају да имају на уму да се сасвим другачије ради у школи у којој, уместо са четири, морају да раде са седам одељења, да пада квалитет наставе. Ако не будемо имали квалитетан начин селекције, нећемо моћи да имамо ни квалитетне школе. Да бисмо имали добру уписну политику, морамо да раздвојимо које школе чему служе, морамо да вратимо ђаке у гимназије, да их реформишемо у смислу подизања квалитета наставе, али и саме гимназије треба да пораде на свим имиџу. Код трогодишњих школа потребно је много боље повезивање са привредом и то је нешто на чему већ радимо.

Као што имамо инфлацију вуковаца, имамо и инфлацију деветки и десетки у индексима, за шта многи криве „Болоњу”.

Тај град у Италији није ништа крив за оно што се дешава на нашим факултетима, Болоњска декларација је врло једноставна и садржи две идеје – исти стандарди квалитета и мобилност наставника и студената. Није проблем у идеји, већ што није примењена на одговарајући начин, и то се споро мења.

Управо ваши подаци показују да се од увођења „Болоње” десет пута повећао број стипендија које додељујете најбољим студентима у Србији?

Морамо да признамо да и ту имамо инфлацију оцена, иако немамо проблем због тога, нико се с тим поенима не уписује даље. Мислим да је крајње време да урадимо детаљну анализу квалитета високошколског образовања, јер тренутно можемо да причамо само о утиску да негде постоје слабији критеријуми.

Није само утисак, овог лета имали смо неколико докторских афера…

Универзитети треба да подигну критеријуме и пооштре услове за добијање докторске титуле. Министарство ту делује тако што мења законе и друге прописе. Сада су, на пример, пооштрени критеријуми за избор ментора, пооштрени су критеријуми за акредитацију програма докторских студија, универзитети су обавезни да формирају јавно доступну базу података са свим одбрањеним докторским дисертацијама…

Студенте уписују и они факултети који нису регистровани, на сваком ћошку имамо неко истурено одељење. Знамо да има мало инспектора, а много факултета, како томе стати на пут?

Није проблем само број инспектора, они у неке од тих „институција” не могу ни да уђу, јер нису регистроване за образовање, а издају неке дипломе. То ће моћи да ради генерални инспекторат, да улази у такве институције и да им одузима дозволе за бављење делатношћу за коју су регистроване. То постоји свуда, то није само наша специфичност, али у већини земаља студенти воде рачуна где се уписују и да ли послодавци вреднују ту диплому или не.

Да, али имали смо приватни медицински факултет који је банкротирао, ви сте по закону дужни да заштите те студенте, али државни факултети одбијају да их приме. Како ће они да заврше студије?

Проблем је настао кад је неко уписао факултет који није акредитован, о чему би требало да размишљају они који уписују факултет. Држава може да апелује на државне факултете да приме те студенте, али ако је проблем простор, онда ту не може много да се уради.

Да ли ћете ове године сређивати школе? Још имамо неке без сале за физичко, па наставници деци на компјутеру показују справе.

Постоје инвестиције које води Министарство, што је приближно један одсто буџета, чиме не може много да се уради, зато апелујемо на локалне самоуправе. Ми имамо пројекат модернизације школа кроз које их опремамо, имамо пројекте кроз које се ради на инфраструктури, ове године је отворено пет нових школа, а зидање једне кошта два милиона евра.

Млади наставници се жале да не могу да уђу у школе, што због листе технолошких вишкова, што због самовоље директора и партијског запошљавања. Како ћете то да промените?

Ми смо ове године имали ситуацију да је на свим учитељским факултетима остало слободних буџетских места, што је алармантан податак. Значи, не да се уписује ко год хоће, него млади уопште неће на ове студије, чак и да им држава плати, јер виде да неће моћи да се запосле. Неопходно нам је да најквалитетнији студенти предају у школама.

Да, али проблем је и са директорима школа, који их доживљавају као своју прћију?

Са директорима школа постоји проблем, али њима су ту везане руке, када морају да примају са листе технолошких вишкова. То је један уступак, договор између овог министарства и синдиката, који није баш најбољи, али изашли смо у сусрет синдикатима, који штите своје чланство. То јесте генерално лош договор, који спречава младе, чак и најбоље међу њима, да се запосле. Није ствар само у томе да се промене листе технолошких вишкова, већ и да се промени опис онога што наставници у школама раде, а многе активности су потпуно занемарене.

Сандра Гуцијан

објављено: 13/09/2014

 

6Comments

  1. Daca каже:

    Najbolji studenti da rade po školama! Mislim da je plata od 36000 odličan motivator za to!

  2. ght каже:

    Neverovatno odakle našem ministru sve ove ideje! Prosto neverovatno kakvi kursevi mogu od njih da se naprave! A s druge strane, ne može se doći do njega, niti odgovara na službena pisma i mailove! Čemu služi Ministarstvo?

  3. Roditelj каже:

    Sve su to ideje i rešenja za 20.vek.

    Danas nastavnik treba da se usmeri na prenos znanja, razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja, sposobnosti pronalaženja informacija, validacije i procesiranja informacija kod učenika.

    A testiranje/ocenjivanje ostaviti online pristupu nekom sajtu za testiranje, gde se odmah po završetku testa proceni nivo znanja učenika.

    Ovo je čisto gubljenje vremena. Nastavnička elita pravi web sajtove i obučava decu, a školske uprave, čak ni ova u Beogradu nemaju web sajt, smejurija, koliko je prosvetna birokratija u zaostatku sa realnošću.

    Nadam se da ćete objaviti moj komentar

  4. Vladan Božović каже:

    Citiram:

    У плану је и да сваки ученик, родитељ и наставник на почетку године потпишу уговор о обавезама и, уколико се он не испуни, ни ђаци ни родитељи неће имати основа да траже већу оцену

    Dakle veću glupost nisam čuo u životu. ĐACI I RODITELJI NEĆE IMATI OSNOVA DA TRAŽE VEĆU OCENU.
    To je kao da ja potpišem ugovor sa školom i ako ne ispunim svoje obaveze iz ugovora na kraju godine nemam pravo da tražim povećanje plate !!!!!
    Niti bi meni neko povećavao platu, ako izvršim svoje obaveze, niti bi mi iko ponudio tu budalaštinu, ali u prosveti je sve moguće pa i ovakve stvari iz mračnih kutaka zone sumraka.
    Valjda se podrazumeva da đaci treba da ispunjavaju svoje obaveze i da za to ne traže nagradu. Ako ne isunjavaju svoje obaveze sledi kazna, ali ne u Srbiji, ne u prosveti. Prosveta u Srbiji je zona sunraka TINUUNINUU..

  5. Драган каже:

    Ако наставник не поштује правилник о оцењивању и поклања оцене, сви су задовољни: предавач, ученици и родитељи. Под условом да наставник не злоупотребљава свој положај у односу на ученике, проблеме са ђацима и родитељима имају они који се труде да поштују правилник и не деле високе оцене без показаног знања. Његова идеја је, по мом мишљењу, потпуни промашај.

Top