Home >> Факултети >> Смењен генетичар Миодраг Стојковић
Смењен генетичар Миодраг Стојковић

Генетичар Миодраг Стојковић, најпознатији домаћи и један од водећих светских научника у својој области, није више шеф Катедре за матичне ћелије на докторским студијама Факултета медицинских наука (ФМН) у Крагујевцу.

На то место, одлуком декана ФМН Владимира Јаковљевића, сазнаје наш лист, именована је професорка тог факултета Биљана Љујић.

Са Факултета медицинских наука, поводом ове смене, стижу супротне информације. Чланови Катедре за матичне ћелије, њих деветоро, међу којима је и њен досадашњи шеф, Стојковић, јуче су од декана ФМН у отвореном писму затражили да „преиспита своју одлуку о смени“ на челу те катедре, коју је, како наводе, донео „без претходног разговора са професором Стојковићем“.

Декан Јаковљевић, пак, у изјави за Данас тврди да је до промене на месту шефа Катедре за матичне ћелије дошло „уз сагласност“ његовог, како каже, „блиског пријатеља др Миодрага Стојковића“.

Професор Стојковић јуче није био доступан јавности, те смо остали ускраћени за његов коментар о овом случају. Његове колеге са Катедре за матичне ћелије сматрају, међутим, да његов потпис на отвореном писму декану Јаковљевићу недвосмислено сведочи да је смењен мимо своје воље, те да, истовремено, довољно говори и о томе шта мисли и како се осећа поводом смене на челу катедре чији је оснивач. Они су писмом обавестили декана Јаковљевића да „нису сагласни са сменом професора Миодрага Стојковића“, која „уједно значи и распуштање Катедре за матичне ћелије у биомедицинским наукама на Факултету медицинских наука“. Тим пре што се на место др Стојковића „доводи наставник који није члан те катедре“.

Са више од 200 радова на СЦИ листи и више од 13.300 цитата, те Х-индексом 60, професор Миодраг Стојковић најпознатији је и најпризнатији научник у Србији. Један је од најеминентнијих научника у области матичних ћелија на свету. Професор Стојковић био је члан тима који је извео прво клонирање животиње у Европи. Руководио је тимом који је извео прво клонирање људског ембриона у терапеутске сврхе на свету, наводе, између осталог, чланови Катедре за матичне ћелије на крагујевачком Факултету медицинских наука.

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Top