Поштовани председници синдиката,

У сатима свакодневне доколице на послу у школи, мало сам се бавио читањем новина па сам поред проучавања хороскопа мало анализирао и изјаве наших политичара о просвети. Желим да своју анализу поделим са вама.

Просветне раднике релативно често у својим изјавама помињу наши политичари. Те изјаве се могу поделити у три групе:

У прву спадају изјаве које се дају у време предизборних кампања у којима, хвала Богу, не оскудевамо. Или, у време када просветни радници изађу или најаве да ће изаћи на улицу. Пример такве изјаве јесте оно што је изјавила госпођица Ана Брнабић, председница Владе Србије, дана 31. августа 2017. године: „Ми имамо простора за повећање (плата), али нисмо могли да кажемо колики ће то проценат бити.“ Још упечаљивији је пример изјаве коју је дао њен претходник, садашњи председник државе, Александар Вучић, дана 24. априла 2015. године, у отвореном писму просветним радницима који су окончали петомесечни штрајк: „Учинићу све да будете први који ће осетити оне добре резултате тешких мера које смо предузели и које сте ви подржали … Зато ћу и бити први који ће тражити да баш просветни радници буду први, када будемо делили оно што смо, захваљујући и њима, уштедели.“

У другу групу изјава наших политичара спадају оне изјаве које се дају током већег дела године, када нема избора или нема штрајка. Таква је, на пример, изјава министра финансија Душана Вујовића, дата у Дневнику РТС-а дана 22. октобра 2014. године, када је најављивао смањење пензија и плата у јавном сектору: „Позивам све људе у школству да размисле и колико времена недељно раде, и на које друге начине би могли допунским изворима дохотка да покрију ту разлику“. Други пример је изјава горе поменуте председнице Владе Србије, коју је дала у Крушевцу 14. октобра 2017. године, приликом представљања грандиозних успеха Владе након њеног стодневног постојања: „Не можемо стално, океј, да дајемо по 5, 7 и 10 %, зато што нису сви једнако заслужили. … Не може тај наставнику који има децу на такмичењима да има исту плату као и овај наставник који проводи 3 сата дневно у школи, на послу, има распустеееее, зимски распуст месец дана, летњи распуст 3 месеца, 2 и по месеца“. Као што и по другим питањима не изјављује ништа ново, тако је и по овом питању дала врло сличну изјаву дана 20. децембра 2017. године: „Тако се више неће причати о повећању плате од 10 одсто за све – и оне који проводе 12 сати на послу и оне који проводе три сата у учионици, а родитељи онда морају да плаћају додатне часове“.

У трећу групу спадају изјаве које наши политичари дају прилико преговора са странцима, нарочито са онима из Међународног монетарног фонда (ММФ). Тако су једном приликом, стручњаци из ММФ некадашњем председнику Владе, а садашњем председнику државе, одмах чим су ушли у салу за састанке, са врата, искежених зуба и стиснутих песница, рекли: „Нема просветарима ништа!“ Он им је одговарао: „Како нема? Људи морају да живе пристојно!“ Стручњаци из ММФ су на то казали: „Не, не, они имају много више него што зарађују, они имају просечно 8 и по 9 сати недељно, дали сте им много“. Тако је бар пре неки дан садашњи председник државе описао преговоре са ММФ. Када је тачно председник дао ту изјаву нисам могао да установим, пошто свакодневно има неколико веома важних изјава.

Опште је позната ствар да су наши политичари веома мудри и да им нема премца у Европи, а можда и шире. То су, уосталом, потврдили и стручњаци Међународног монетарног фонда. Дакле, стручњаци из ММФ кажу да просветни радници раде 9 сати недељно, што значи непуна 2 сата дневно; садашња председница Владе Србије каже да просветни радници раде свега 3 сата дневно (она веома воли просветне раднице па је повећала са 2 на 3 сата, мада ја ипак више верујем председнику државе и ММФ).

Пошто стручњаци ММФ и наши политичари много боље знају шта је за све нас добро, сматрам да потребно извршити корениту реформу просветног система у смислу да се напокон прекине са јавашлуком и нерадом по школама. Зато је потребно да се под хитно предузму следећи кораци:

1. Недељна норма часова да се наставницима повећа са садашњих 24 на 92 часа, да бисмо сви радили по 12 сати дневно, као наши председници Владе и државе;

2. Учитељи да истовремено воде по 2 одељења, једно преподне, а друго поподне;

3. Школска година да траје од 1. септембра до 1. августа, непрекидно без распуста, да просветни радници не би ленствовали месец дана зими и 3 месеца лети.

Као дугогодишњи члан синдиката, усрдно вас молим да на предстојећим преговорима са министром просвете представите ове 3 мере за консолидацију и оздрављење просветног система. Он вероватно такође много размишља о томе шта је потребно урадити за оздрављење просветног система, али верујем да због много обавеза које има обилазећи школе по Србији, једноставно не стиже да се бави овим стварима. Ја, као и десетине хиљада других просветних радника, имам времена на претек, па сам све помно анализирао и схватио да су ове 3 мере неопходне. Зато Вас још једном молим да сви синдикати ово предложе министру просвете, а он председници Владе. Она ће донети коначну одлуку, пошто се она за све и пита. Ако ови предлози буду усвојени, пола просветних радника, у ствари они нерадници, мораће да оду из школа, none; white-space: normal; widows: 2;а онда ће нама који останемо плате моћи да се дупло повећају.

Унапред захвалан, као и десетине хиљада просветних радника,

Ђокица Kaрајлић, учитељ из Кнића

(УСПРВ)