Home >> Друштво >> Школе пумпају оцене ђацима: А на матури буде катастрофа!

  • Админ
  • Коментари су искључени на Школе пумпају оцене ђацима: А на матури буде катастрофа!
Школе пумпају оцене ђацима: А на матури буде катастрофа!

„Курир“:

Подижу просек ученицима зарад бољег рејтинга установе, а на завршном испиту се види да основци мало знају, каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа

Наставници и директори у многим основним школама у Србији масовно пумпају оцене ђацима, од чега највише штете имају вредни ученици који су одличне оцене заслужили знањем, тврди за Курир Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

Разлог за ову појаву, како наводи, јесте жеља директора да повећају углед школе како би касније добили као установа што бољу оцену, привукли више деце и добили још неке бенефите, а у великој мери на ову појаву утичу и родитељи који врше притисак на наставнике.

– На крају школске године долази до инфлације оцена, од три на пет, од два на четири, тако да се просто запањите да ли је то могуће. Родитељи доста врше притисак како на наставнике, тако и на директора да би им деца имала бољи успех и да би се лакше уписала у средње стручне школе, без обзира на то што немају знања да то постигну. Ако имате одличан успех, можете да упишете било коју гимназију. Ако имате оцене, а немате знање, онда угрожавате оне изузетно вредне и квалитетне ученике који су посвећени знању. Ако се изгубе вредности везане за знање, онда су у друштву поремећене вредности – каже Антић.

antic

Македонско решење – Откази за наставнике

Антић сматра да бисмо се у решавању овог проблема могли угледати на Македонце.

– Македонци на крају школске године имају тестове који обухватају читаво градиво. Ако ти тестови покажу велику разлику између оцена на крају школске године и оцене на тесту знања, после три таква теста наставник добија прекид уговора о раду.

Он додаје да је проблем штеловања оцена најочигледнији кад се упореди успех ђака на крају школске године са успехом на малој матури.

– Све то показују статистички подаци, нисам то ја измислио. Скоро половина ученика (43,8%) на крају осмог разреда била је одлична, трећина (34,2%) имала је врлодобар успех, петина (20,65%) добар, а 1,4 одсто ђака било је довољно. Просечна оцена је била 4,11. Ти успеси које ученици остварују на крају школске године потпуно су супротни резултатима на малој матури јер поједини одликаши једва прођу малу матуру. Просечне оцене на малој матури су у рангу двојке. Немогуће је и нелогично да имате толики број ђака са одличним успехом, а на матури је просек довољан – два. По оценама из школе изгледа да су пуни знања, а према оцени на малој матури показују незнање – каже Антић.

Он указује и на проблем превеликог броја вуковаца и ученика са одличним оценама у одређеним срединама.

– Постоји и неједнакост оцењивања по градовима и селима Србије. У одређеним деловима Србије постоји велики број вуковаца или ученика са одличним успехом, као што су Лесковац са 22,4 одсто, Ниш са 18,5 процената и Јагодина са 17,5 одсто вуковаца – истиче Антић.

brajko

Слободан Брајковић: Решење су честе и различите контроле

Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети, потврђује да повећавање оцена ученицима постоји, али не у свим школама.

– Има школа где се ради добро и где деца добијају оцене према знању, тако да су одлична и по успеху у школи и на завршном испиту. Али има и школа где се повећавају оцене да би школа имала већи просек и да би добила бољу оцену просветне инспекције. Једини начин да се ова појава спречи јесте да министарство утиче на директоре и професоре разним контролама.

Top