Home >> Образовање >> Школа може много али је породица кључ
Школа може много али је породица кључ

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић и Ивана Миленковић из Удружења „Друг није мета“ сложиле су се у Новом дану да, када је реч о решавању проблема вршњачког насиља, школа може много, али да је породица кључ и да родитељи имају кључну улогу. Јасна Јанковић истиче да наставник не сме да ћути, ако уочи и ако претпостави да је неко можда жртва насиља. „Ми од школе очекујемо много, школа може много, али родитељ ипак може и мора највише“, каже Миленковић.

 

Говорећи о недавном случају из Сремске Митровице, када је ученик напао директора, Јанковић каже да је од тог случаја „било толико насиља да нису могли ни да испрате“.
Чланови Уније синдиката просветних радника Србије ступиће 8. новембра у штрајк упозорења.

„Повод је да системски нисмо успели да решимо проблем, што се посебно видело на случају Сремске Митровице, где се школа сама трудила да реши проблем вршњачког насиља, па је то прерасло у насиље према запосленима, а то касније доведе до случаја напада у пицерији“, каже Јанковић.

Миленковић каже да вршњачко насиље јесте у експанзији.

„Неким родитељима делује да је то појачано, мислим да је за то заслужна дигитална технологија, која је учинила да то постане реално, мислим да више долази до изражаја него раније“, каже Миленковић.

Јанковић каже да је писала и председници Владе, јер сматра да Влада треба да се укључи у решавање овог проблема, јер то, како каже, није само питање школе.

„Школа није институција која може сама да решава насиље“, каже она.

Миленковић каже да се дешавају случајеви да родитељи, на први позив из школе, долазе са адвокатима на разговор.

Јанковић каже јој се чини да сада њихове претходне приче, нису више на првом месту.
Ми можемо да причамо и о платама, али ако ви нисте сигурни на свом радном месту, онда све друге приче престају“, каже Јанковић.

Како каже, када се пре петнаестак година први пут радио пројекат Школа без насиља, 65 одсто деце је рекло да је трпело неки облик насиља, ове године смо дошли до 80 одсто.

„Насиље јесте у порасту, укључили смо и дигитално, алармантно је. Мислим да сви макар треба за почетак да о томе причамо и да деца знају коме да се обрате, и како да препознају насиље“, каже Јанковић.

Са тим се слаже и Ивана Миленковић.

„Јасно је дефинисан протокол, постоји тачно корак по корак шта треба да се ради, нажалост делује ми да је у Србији то препуштено ентузијазму наставника. Имамо родитеље који дођу са ставом да је њихово дете непогрешиво, то схватају као напад на себе“, каже Миленковић.

Истиче да је важно да се ради и са наставницима и са родитељима и децом.

Јасна Јанковић истиче да наставник не сме да ћути, ако уочи и ако претпостави да је неко можда жртва насиља.
„Ако су родитељ и наставник на истој страни, могу да поправе штету коју је неко нанео детету, ако су супротстављени, ако су ривали, то никад не изађе на добро. Морамо бити партнери са родитељима“, каже Јанковић.

Миленковић истиче да родитељи имају кључну улогу.

„Ми од школе очекујемо много, школа може много, али родитељ ипак може и мора највише“, каже Миленковић.

Гошће Н1 се слажу да је породица кључ.

„Може ту превентива да уради много тога, али ипак је породица кључ свих проблема. Ово је тема коју смо тек отворили, не смемо да станемо на овоме“, каже Јанковић.

Миленковић каже да би волела да „реч другарство заживи у Србији“.

„Волела бих да деца буду више другари, делује ми да је кључно да ојачамо ту улогу у друштву, да се волимо више и разумемо више“, каже Миленковић.

Извор: Н1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Top