Home >> Друштво >> СИР КЕН РОБИНСОН: УЧИМО ДЕЦУ УМЕТНОСТИ
СИР КЕН РОБИНСОН: УЧИМО ДЕЦУ УМЕТНОСТИ

 

УЧИМО ДЕЦУ УМЕТНОСТИ, ДА ШКОЛЕ НЕ БИ ЛИЧИЛЕ НА ПРОИЗВОДНЕ ТРАКЕ

 

Исувише смо свикли на мерење ученичког знања помоћу тестирања и мерења, а уметности се баве значењима, тумачењима, квалитетом опажаја и израза. То не значи да их не можемо оцењивати, само их не можемо оцењивати на исти начин.

Децу свакако морамо учити да уметност захтева дисциплину. Она није пука слободна форма. За било коју дисциплину, морате овладати вештинама и техникама, али на начин да задржите и слободу да размишљате другачије и маштовито.

Када је оцењивање туђих дела у питању, децу треба учити и да их разумеју и да им прилазе критички. Мора се познавати историја и контекст у коме су настала. То је нарочито важно за модерну уметност која може деловати као будалаштина ако се не узму у обзир намере уметника. Развијање критичког става омогућава ученицима да формулишу, изражавају и бране сопствене естетичке и критичке судове.

Вредновање уметничких дела ученика захтева од наставника да развију јасне критеријуме и очекивања. Када, рецимо, шестогодишњак нешто нацрта, наставник мора знати шта је прилично том узрасту. Наравно да се рачуна и креативност, али се мора уважавати и степен вештине. Исто се да применити и на плес или позориште. Проблем је што се уметности у школама не предају систематично, нити су они који децу поучавају добро припремљени. Такође, исувише смо свикли на мерење ученичког знања помоћу тестирања и мерења, а уметности се баве значењима, тумачењима, квалитетом опажаја и израза. То не значи да их не можемо оцењивати, само их не можемо оцењивати на исти начин.

Наши образовни системи опседнути су нарочитом врстом академске способности, и имамо врло уско схватање интелигенције. Из многобројних културних и историјских разлога, уметности се ту не рачунају. Оне су скрајнуте делом и из економских разлога – ако си уметник онда просто нећеш наћи посао.

Много је тога заједничког између уметности и наука. У мојој визији добре школе, има много међусобног преплитања међу њима – већ више од 40 година радим на томе по школама. Учење науке кроз музику. Учење музике преко историје. Ако хоћете да разумете сензибилитет неког доба, морате слушати његову музику.

Образовне системе организовали смо попут производних трака. Направили сммо велики јаз између наука и уметности. Предају их различити људи у различитим просторијама у различита доба дана. У музејима, инсекти су разврстани по групама, смештени у различите собе. У природи, они су измешани и међусобно у додиру. Исто је и са људским културама – њих граде идеје из различитих дисциплина, које утичу међу собом, уливају се једна у другу и надахњују људе да у својим струкама размишљају на другачији начин. Школе ту креативну интеракцију могу сузбити ако предмете држе сувише одвојеним и удаљеним.

Приредила: Јована Папан

Извор: Хафингтон Пост

One Comment

  1. Драган каже:

    Похвала за одабир чланка. Међу физичарима је било заљубљеника у музичку уметност: Хајзенберг и Планк су свирали клавир, а Ајнштајн виолину.

Top