Home >> ПКУ >> Синдикат образовања Србије: Одговор ФБГ-у

Преузето са сајта СОС-а:

О репрезентативности  – још једном, или: „Шта је баби мило, то јој се и снило“

После нашег текста „Удруживањем до репрезентативности“, на сајту Форума београдских гимназија – на коме доминира лепа розе боја, појавио се  неки назови одговор који, наравно, не улази у разматрање самог проблема репрезентативности, већ на начин уобичајен за све мале синдикате, покушава да омаловажи Синдикат образовања Србије и председника синдиката.

Према том аутору, од четири наводно репрезентативна синдиката, Синдикат образовања Србије је најмањи. Како су они дошли до тог закључка, није ми јасно. Ко уопште зна колико други синдикат има чланова? Наравно, то су само пусте жеље других синдиката, који би желели да наш синдикат нестане, па да они покажу како су синдикалци. То иначе раде последњих двадесетак година, али на њихову велику жалост, нису успели да нас  униште, а нису се ни нарочито показали добри у синдикалном послу, сем ако је у питању опструкција и бежање од одговорности заклањањем за базу.

За оне који верују егзактним подацима, ево мало истине: у Синдикату образовања Србије у основним и средњим школама делују 633 организације, 16 је у домовима ученика, 8 у студентским центрима, 33 факултета су у нашем синдикату, 21 висока школа и 50 предшколских установа. Све скупа – 761 синдикална организација. То је тај „најмањи и најмалобројнији синдикат“.

Ако се бавимо само запосленима у школама, треба рећи да у Србији у том делу образовања има 103.000 запослених. Чињеница је да у најмање 40% школа нису организоване синдикалне организације, или припадају другим синдикатима који нису репрезентативни (као што је, на пример, СОНИК, Просвећеност, Форум београдских основних школа) или школе имају синдикалну организацију која не припада ниједној централи.  Значи, ако имамо 1826 школа (званичан податак), у највише 1096 школа постоје синдикалне организације које припадају репрезентативним синдикатима. Узимајући да у највише 30% школа имамо по две синдикалне организације из поменутих синдиката (ређе је по три у неколико случајева), долазимо до највише 1425 синдикалних организација које делују у ова четири синдиката. Па, ако ми имамо 633 синдикалне организације, шта је тек са овим већим и многобројнијим синдикатима?

Јасно је да је писац коментара на сајту Форума београдских гимназија, који узгред има пар стотина чланова, писао у стилу: „Што је баби мило, то јој се и снило“, јер према нашој анализи , а њиховом закључку, у Србији би у ова четири синдиката требало да буде бар 2500 синдикалних организација, а тек чланова – ко то зна!

Препоручујемо колегама који сумњају у наше податке,да слободно поднесу захтев Одбору за утврђивање репрезентативности синдиката и Удружењу послодаваца са захтевом да се преиспита репрезентативност нашег синдиката. Ми ћемо свакако тражити преиспитивање репрезентативности остала три синдиката, јер су три године од добијања репрезентативности свих синдиката давно истекле.

Једино је Одбор за утврђивање репрезентативности легитиман да утврди репрезентативност, да протумачи Споразум о удруживању ради репрезентативности, да прегледа приступнице – све у складу са Законом о раду. Видећемо ко је уопште од ова четири синдиката репрезентативан, а ко не

One Comment

  1. Pero каже:

    Само се ви „препуцавајте“. Права сте слика интелектуалне елите Србије. Ми (чланови) смо наивни када мислимо да синдикалним вођама може бити важнији интерес просвете од личног интереса као што је и политичарима важнији њихов салдо на рачуну од новчаника обичног човека.

Top