Коментар ФБГ: Шта се догађа када директор Шесте, у сарадњи са председником СОС-а Браниславом Павловићем, измисли злостављање над  Славком Бајић, председницом синдиката СОС у Шестој?

Ова перверзна конструкција требало је да послужи да се неки чланови ФБГ-а у Шестој оптуже за злостављање и да се и на тај начин директор Шесте обрачуна са ФБГ. Међутим, наши правници то нису дозволили и приватни покушај Бранислава Павловића, Радета Зејака и Славке Бајић да се злоупотреби синдикат СОС-а у Шестој, који никада није донео никакву одлуку по питању злостављања, једноставно је пропао:

Један покушај  злоупотребе синдиката у Шестој београдској гимназији

Постало је накако модерно и изгледа лако у ова зла времена псеудодемократије позивати се на чланове закона о забрани злостављања, дискриминације и мобинга (што су, по новопеченим теоријама, савремени видови насиља).  Да би се мало порадовао, а да комшији цркне крава (или, не дај боже, комишија сам),  а ти опали по члану том и том, став тај и тај, параграф тај и тај , злостављач овај и онај… зато што тај неко мисли, зато што пита, још би и да се пита!

Тако се ових дана над Шестом гимназијом, с правом карана од месеца, задесила звезда Даница дангубећи над чудом невиђеним.  Једна синдикална организација (ваљда под утиском хашке митоманије) одлучила је (такође „ваљда“ јер нема ваљаних доказа за било какву одлуку) да од злостављања брани, ни мање ни више, самог свог председника, тј. председницу, која за више од две деценије председниковања није  знала да је по природи своје функције већ заштићена врста. Тако се, додуше, понашала, кидишући на туђе дневнике, „таборе“, како је волела да именује „непријатеље“, председницу Школског одбора и све оне који нису део гомиле око директора, једног, другог, трећег… убеђена да је они штите.

Елем, нашло се у Шестој гимназији нешто мислеће масе, па би ваљало упокојити вампира. Шест професора „злостављача“ маркирала је синдикална Карла дел Понте, окачила их на чланове и параграфе Закона о спречавању злостављања на раду, подупрла прикаченим анонимним пријавама, а богме мудро указала и на вођу  – саучесника у злостављању. Могло се закључити из захтева (који  не би добио прелазну оцену на часу вежбања примене административног стила)  да се злостављање врши на седницама Наставничког већа и одељењских већа. Подносилац захтева поставља хамлетовску дилему: да ли је директор школе у дубоком зимском сну или се и сам бави злостављањем?!  Бити или не бити, делати или не делати?!  А онда, у еуфорији визије кажњеничке колоније прокажене шесторке, приписује  директору и одређена сазнања о потенцијалним заверама злостављача и родитеља, на која се он, као нечинитељ, није ни осврнуо. И ето тројног пакта на делу: злостављачи – родитељи – директор!

У расплету драмског захтева – катарза!  Ако се злочинитељи не покају, подносилац  осветљава директору поплочани пут до пакла, да несметано спроведе грешнике до Луциферовог пламена.  Чланови, ставови, параграфи… сила закона на делу! А онда се неко неумесно досетио да постави банално питање: „А где је печат?“  Карла ће на то: „Који печат? Какав печат? У закону ништа не пише о печату?!“

Шалу на страну, јер враг ју је давно однео,  шест оклеветаних професора (који на срећу знају да читају и између редова) одмах је препознало намештену игру (да се разумемо, кривицу нико није осетио ни за тренутак). Наиме, нова Карла дел Понте као подносилац захтева позива се на одлуку и овлашћење Извршног одбора, а одлуке – ни од корова. Председница синдиката (од злостављања штићена страна, такозвани објекат злостављања) својеручно је потписла одлуку о подношењу захтева за заштиту од злостављања.  И одлуку, дабоме, пољубила, за срећу,  печатом, који као свети грал чува већ двадесет година. Тако су две синдикалне даме размениле потписе као што су некад шипарице размењивале салвете (папир трпи све), негде заборавиле печат, као и Извршни одбор (ако га уопште има!), али нису заборавиле како директор треба да казни непокајане злочинитеље!

За Карлу не знамо ни да ли је члан синдиката, нема доказа, а за злостављану председницу, објекат злостављања, имамо питање: Да ли је она, по статуту који се такође баш у незгодном тренутку затурио, још увек председница синдиката, с обзиром да је последњи пут именована за председника 2010 (а први пут негде с краја прошлог века)?

Одговор свакако нећемо добити, нити му се надамо, али је јасно као дан да је на делу  злоупотреба синдиката и синдикалне функције. Додуше, овај синдикат је доживео својесврсну метаморфозу – од узданице руководећег и управног органа до приватне прћије за поткусуривање личних осветничких нагона.

Ако коза лаже, рог не лаже. Документа која прилажемо довољно говоре о дубини суноврата овог намонтираног процеса.  У питању је не само злоупотреба синдиката, већ и злоупотреба права на заштиту од злостављања на шта, по службеној дужности, директор мора да реагује. И очекујемо реаговање.

Дотле, сећајући се оне Карле дел Понте што је свакојака зла нанела, али  се покајала, остаје нам да се надамо како ће и ова синдикална, наша Карла, наћи пут просветљења. Што би рекли наши ученици: нада последња умире.