Home >> Синдикат >> Шеста: Раде тражи приступнице од синдиката

СИНДИКАТУ ФБГ ШЕСТЕ ЗАБРАЊЕНО ДА ПРИСУСТВУЈЕ СЕДНИЦАМА ШКОЛСКОГ ОДБОРА

Да подсетимо наше верне читаоце у каквој ситуацији се тренутно налази Шеста београдска гимназија:

Директор школе је (коначно, у трећем незаконитом покушају) Раде Зејак, кога су пријатељи у Министарству просвете, науке и технолошког развоја на силу намонтирали. При томе, у последњих годину дана, од како се Раде обрео у Шестој, Синдикат ФБГ у Шестој жестоко се опире свим незаконитостима везаним за Радетов рад,  рад Секретаријата за образовање Београда, као и рад Министарства.

СВЕ ОДЛУКЕ ШКОЛСКОГ ОДБОРА НИШТАВЕ

Све одлуке Школског одбора  у протеклом периоду су ништаве, јер је Школски одбор Шесте све ово време у сукобу интереса. То је утврдио и просветни инспектор пре неколико дана, по представци ФБГ-а. Такође, Министарство просвете је обарало сваку победу законитости у Шестој и тиме Радету давало нову шансу. Када је за директора легално изабрана чланица ФБГ-а, министар је, не трепнувши, сменио цео Школски одбор и поставио привремени орган управљања.

Шеста нема Школски одбор већ месец дана. Избор за директора је ништав. За нерегуларно стање у Шестој искључиви кривац је управо Раде Зејак, који је намерно  начинио разне прекршаје, много у незнању и много више због обећања његових ментора да ће то тако лако проћи, и који очигледно нема компетенције да води школу.

Међутим, последњи потез Радета Зејака експлицитно показује да он јако слабо стоји са познавањем закона и са  руковођењем, али исто тако показује и да Раде Зејак мисли да са синдикатимам може да ради шта хоће и да себи може да дозволи и склоност ка осветољубивости.

ЈЕДИНИ ДИРЕКТОР У СРБИЈИ КОЈИ ТРАЖИ ПРИСТУПНИЦЕ

Наиме, монтирани Раде Зејак је пре 24 сата постао једини директор у Србији који је утврђивао и утврдио репрезентативност синдиката на нивоу школе. Оно што је јасно и полуписменом човеку, њему није јасно. Да ли Раде Зејак не уме да израчуна 15% од укупног броја запослених? Да ли Раде Зејак уопште зна колико има запослених у Шестој? Да ли да оклеветамо Радета да не зна проценте или да га оклеветамо да се иживљава над наставницима?

Било како било, Раде је синдикату ФБГ у Шестој издао акт у коме је утврдио ДА НИЈЕ УТВРЂЕНА ЊЕГОВА РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ. При томе, позвао се на околност да синдикат није хтео да му покаже своје приступнице.

Пре свега, зна се да се репрезентативност утврђује на републичком, покрајинском и градском нивоу, а не на нивоу школе. Репрезентативност се утврђује на основу пребројавања приступница, али то право нема послодавац на нивоу школе, већ посебно акредитована комисија, по налогу органа државе. Раде је једини директор у Србији који још није схватио, или злонамерно не пристаје на сурову стварност, да директор нема права да тражи од синдиката интерну документацију, већ само доказ о регистрацији, одлуке о изабраним органима и списак чланова.

ФБГ ће реаговати, Шеста ће пропадати даље, а злонамерни ће опет кривити ФБГ  „да је за све крив, јер да није“…

Зашто су директори школа у Србији гори од монтираног Радета? Зашто да им синдикати загорчавају живот? Шта ће синдикати на седницама Школских одбора? Ма, сви да дају приступнице, и тачка!

ДИРЕКТОРИ, ШТА ЧЕКАТЕ? ПРОТЕРУЈТЕ СВОЈЕ СИНДИКАТЕ, УНИШТАВАЈТЕ СВОЈЕ ШКОЛЕ!

Зато предлажемо свим директорима школа у Србији да затраже од школских синдиката да им они донесу на ноге приступнице својих чланова. Предлажемо да сви директори школа у Србији почну да утврђују да ли су њихови школски синдикати репрезентативни, иако је познат њихов проценат и ко плаћа чланарину. Па, кад синдикати пруже отпор, од наставе нема ништа! Кад Раде уништава Шесту, зашто и други директори не би уништавали своје школе, широм Србије?

 

10Comments

  1. Знатижељан каже:

    Марко,
    Да ли ресторан Доријан Греј препоручујеш зато што је Оскар Вајлд био геј или постоји неки други разлог? Имаш ли у биографији, поред скраћеница ММФ, СБ, САНУ, УН, и ЛГБ?

  2. posmatrač, nažalost каже:

    Вероватно не би требало ништа да одговорим на ово писмо, ко размишља, зна о чему говорим. Заиста ти желим све најбоље, црну лимузину, значајне људе у окружењу, ММф, ББС, УН, академике, председнике, бастионе елитизма, вавилонске куле… Ако је то оно што желиш. Можда ја нисам особа која ти је предавала, али ти упорно размишљаш у том правцу, као твоји жалосни ментори, који не читају шта пише, него се упињу да сазнају ко је аутор. Твоје писмо пуно је лажне реторике: декларативног хришћанског милосрђа, праштања и – самољубља, а то никада није ишло једно с другим. Одлично си савладао лекцију, ону коју на часовима у школи ниси имао: важно је да звучи и да препоручи. Од мене о мржњи ниси могао да сазнаш ништа. Једном сам покушала да ти кажем нешто о левим странама, којих си одлучио да се држиш. Покушаћу последњи пут:

    За важне

    Тражим помиловање
    за оне који имају позивнице
    за сваку поворку и панораму,
    за човека
    кога и у возу, и на гозби, и у храму,
    и у рају,
    нумерисано место чека,
    за оне који још за века
    гробницу где ће лећи знају;
    за људе које на свакој води
    чекају броди
    и котва у сваком бродолому,
    којима су сви знани и незнани
    анђели милосрђа осигурани.
    Јер биће за њих разочарење
    када усред великог мрака
    где све се измеша
    не могу да напипају ниједно дугме,
    ниједно звонце,
    којима се упомоћ зове,
    кад не могну наћи ниједног брода
    ни да се врате
    до своје палате,
    ни да продуже до обећаног
    небеског свода.

    Не би било лоше да министри, директори (па и овај наш, који је умислио да ће због веза које има у Министарству и разним управама, живети вечно, не обазирући се на људе којима зло чини), прочитају ову лагану песму. Једном ми се чинило да си ти још увек млад,да ћеш разумети нешто. Погрешила сам. Само напред: освајај бастионе елитизма, кремове друштва, па се врати у ову земљу, на чело неке важне институције. Ниси ти обичан медиокритет, никад то и нисам тврдила.

  3. posmatrač, nažalost каже:

    Марко Чеперковићу,

    Шта ћеш ти, тако успешан и изузетан, на овом сајту мањине професора чија је мисија „образовање“? Уместо да уживаш на левој обали Сене, ти призиваш старе демоне, „сплетке“, „клевете“ и „лажи“. Ниси миран, зар не? Знаш ти, врло добро, да те није овај синдикат „образовања“ дискредитовао, јер гласало је Наставничко веће, а тамо, хвала богу, без обзира на све, делић савести још увек није сасвим заказао. Уосталом, и сам тврдиш да смо у мањини. Подсетићу те како ти је читава дворана „Хајата“, твоја генерација, упутила салве оспоравања и негодовања, када си, мимо свих правила, хтео да говориш као самопрокламовани ученик генерације. Било је веома непријатно. Читав инструментаријум невладиних организација који си покренуо, жалбена машинерија, није ти помогла да докажеш да си генијалан. Јер ниси, у суштинском смислу ниси, само си одличан пливач у мутној води која нас окружује. И на томе ти честитам, то не може свако. И на свим успесима ти честитам, такође, само нека си срећан. Али, драго дете, ни у једној школи, колико год престижна била, нећеш стећи оно што би твој лик учинило људским, а то је, између осталог, али најважније, самоспознаја. Оцене су ти поклањане, али нека, и ја бих ти поклонила оцену, јер ниси стигао да научиш, од силних ваннаставних и ванинституционалних активности, али то те не сме препоручити да будеш ђак генерације. Ти си један медиокритет, додуше амбициозан, а то је одлична комбинација успеха у земљи у којој је образовање последња рупа на свирали. Ако си зато отишао из земље, онда озбиљно сумњам у твоју снагу и самоувереност. Опет се окружујеш „кремом“, опет сам себе убеђујеш у своју генијалност: ММФ, УН, Светска банка… Уживај у својим успесима. Желим ти да све леве обале свих река, буду твоје. И ако је твој мозак одливен из ове земље, онда то није никаква штета, бар не за њен интелектуални потенцијал. А што се трансфера блама тиче, мораћеш још да се бавиш отклањањем последица истог, јер још ниси превазишао то стање.
    Поздрав, са десне обале Дунава, из кућице у којој прегледам задатке као мали професор, задовољан што у деци никада неће будити нагоне које ти имаш. Али то не значи да не поштујем твоју амбицију. Нека ти кућа буде лепа, али нека буде далеко! Лепа народна изрека.

    • Marko Čeperković каже:

      Draga profesorka,

      Hvala Vam na lepim željama. Iskreno to mislim.
      Na ovom sajtu sam samo zato što sam, tražeći nešto o Šestoj gimnaziji, opet naišao na novi tekst koji srozava ugled institucije. I morao sam da reagujem.

      Žao mi je što ovako mislite o meni. Zaista jeste. I to, povrh svega pokazuje moj ljudski lik.
      Žao mi je i što ovo radimo sada ovde, a nikada nismo uradili uživo, jer se jedna strana uvek krije iza pseudonima.

      Svoju genijalnost ja nikada nisam želeo da pokažem aktivnostima u nevladinom i vladinom sektoru.
      To sam činio u Petnici, tamo gde je moj naučni rad objavljen, i to od strane SANU. Tu, u tom hramu znanja u Srbiji, ja sam bio jedan od poznatijih učesnika, a i dalje sam. No, ne želim da se pravdam, zaista, nemam zbog čega.

      Što se tiče moje generacije, sama činjenica da su oni uz mene i dalje govori dovoljno, u to ste se i sami uverili pre nekoliko večeri u Zvezdara Teatru. Moji prijatelji su moje blago, koje me je i tada, a i sada činilo jakim. Na tome sam im zahvalan.

      Žao mi je i što osećam mržnju i bes u Vašem komentaru, jer ta osećanja nisu nimalo uzvišena.

      A za govor u Hajatu… Direktor Hrnjak me je zamolio da govorim 3 minuta pre samog govora. Meni to ništa nije značilo. A koliko je tu istu generaciju bilo briga za titulu, govori činjenica da niko danas i ne zna ko je bio učenik generacije. Ali tu još jedna činjenica postoji, a to je da kada pomenete moje ime u institucijama Srbije, u Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, Komisiji, Senatu SAD-a (gde sam upravo zaposlen), ljudi će Vam reći ko sam ja. A tu se stiže radom, trudom, ambicijom i inteligencijom.

      Institud d’Etudes Politiques de Paris je institucija koja je bastion elitizma, i čast mi je da instituciju pohađam. Ukoliko se samo malo raspitate, njihov prijemni je jedan od najtežih na svetu, i samo jedan procenat od 20000 (i slovima, dvadeset hiljada) prijava upiše Univerzitet. Ne verujem da mediokriteti to mogu.
      Ambicije imam, i drago mi je što ste barem to primetili.

      Javno obećavam da neću sebi više dopustiti da se spustim toliko nisko da moram da se prepirem na nekom virtuelnom forumu. Moja e-mail adresa je jako laka, i lako je možete dobiti. Tada možemo da odemo na kafu, ručak, večeru, preporučujem Dorijan Grej na Dorćolu, i da lepo zajedno, uživo raspravimo sve što se da raspraviti, kako biste konačno mogli u miru da nastavite da pregledate radove svojih sadašnjih učenika.

      Ja i dalje, posle svih razočaranja, veličam profesorsku profesiju. Zbog svih onih koji su me naučili ono što treba da znam i koji su mi pokazali šta zaista znači biti čovek. Zbog onih kojima je san da imaju učenike koji će uspeti, i koji svoj lični uspeh pronalaze u uspehu svojih učenika. Njima sam zahvalan, za njih sam uvek tu, i moje poštovanje će imati večno.

      Srdačno, iz sada već hladnog Pariza,
      Marko Čeperković

      PS. Ovim se ja vodim odavno, preporučujem:

      „Kada mrzim, oduzimam sebi nešto; kada volim, postajem bogatiji za ono što volim. Praštanje je ponovno nalaženje otuđene svojine – mržnja produženo samoubistvo.“

      -Fridrih Šiler

  4. Живка каже:

    Синдикална организација школе дужна је да осим акта о регистрацији да на увид и потписе радника чланова сидиката,ако не приступнице ,ради обрачуна и одбитка синдикалне чланарине.јер једино на тај начин може да се врши обрачун и одбијање чланарине оз зараде запосленог.Д а би се утврдило колико чланова броји синдикална организација у школи,мора постојати списак запослениих који су чланови синдиката или се на увид дају приступнице…опет због утврђивања репрезентативности на нивоу школе,посебно ако у школи дјелује више синдикалних организација, а и због обрачуна додатка на плату председника синдикалне организације,који тренутно износи 12%.Ако има мање од половине запослених умањује се и износ додатка.

    • admin каже:

      Потписи радника на списку нису обавезни, довољан је потпис председника и печат синдиката. Приступнице нису обавезне, довољан је списак. Зна се разлика између „шта сам дужан по закону“ и „нисам обавезан“

  5. Marko Ceperkovic каже:

    Meni je iskreno drago da je ovaj sindikat „obrazovanja“ u manjini.

    Navodnici u prethodnoj rečenici samo dočaravaju kako rad ovog sindikata nikako ne može biti poistovećen sa obrazovanjem.
    Naime, spletke, klevete, laži i direktni, blatantni napadi kojima se ovaj sindikat služi nikome ne mogu i ne smeju da budu primer obrazovanja.

    Ja zaista podržavam ukazivanje ne pogreške obrazovnog sistemam posebno ljudi koji njima upravljaju, ali iskreno verujem da i u situacijama kada je (ako je) FBG u pravu, način i strategije kojima se služi apsolutno degradiraju bilo kakvu vrednost akcija sindikata.

    Dalje, moram da primetim da FBG svojim akcijama nije uticao na promenu sistema obrazovanja, i nadam se da će ljudi u ovom sindikatu uvideti zašto ne utiču u pozitivnom smislu.

    Ovaj sindikat je i meni toliko puta direktno pokušao da naškodi. Baš na ovom sajtu su objavljeni tekstovi u kojima se tvrdilo da su mi poklanjane ocene u toj istoj VI gimnaziji. Forum je vodio i uspešnu negativnu kampanju protiv mene i ljudi bliskih meni, i time mi onemogućio da budem učenik generacije u VI-toj.

    Posle nekoliko godina mogu da kažem da sam im na tome zahvalan.
    Pokazali su mi da ja i ne želim da budem deo sistema u kome nastavnici napadaju učenike, deo sistema u kome cilj sindikata obrazovanja nije obrazovanje per se i pomoć i fokus na centar obrazovnog sistema – upravo te učenike, već korist i razvlačenje ličnih konflikata.

    Po tvrdnji Foruma, ja nisam učenik koji je zasluživao tu titulu, koju sam ja tada smatrao prestižnom. Nisam je ni dobio.
    Tada počinje moj pravi uspeh, i to sve zahvaljujući Forumu koji me je dodatno ubedio da napustim Srbiju.

    Najpre SAD, a trenutno Francuska, sa svojim najelitnijim fakultetima, prepoznali su moje kvalitete i talenat, iako je ovaj sajt tvrdio da su moje ocene poklonjene. Danas, uspešno teku moje studije političkih nauka u instituciji obučava ljude koji vode svet, predsednike MMF-a, lidere Evropske Unije, Svetske Banke, Ujedinjenih Nacija i sve lidere Francuske republike od pada monarhije, i koja je u samom svetskom vrhu po svim međunarodnim standardima.

    Srbija je prva zemlja u svetu po odlivu mozgova.
    A svima ovde u amanet ostavljam da se zapitaju ko je za to kriv.

    I na kraju, ovaj Forum javno pozivam da počne da se bavi stvarima koje su bitne za obrazovanje i da prestane da se služi lošim i jeftinim napadima na ljude. Ništa dobro ti napadi doneti neće, osim osećaja sramote za ljude koji ove tekstove pišu. Čini mi se da se to stručno zove „transfer blama“.

    Srdačan pozdrav sa leve obale Sene,
    Marko Čeperković

    Institut d’Etudes Politiques de Paris

  6. posmatrač, nažalost каже:

    Ali, bez zlonamernosti: „Zumbuli su zumbuli, a ruže su ruže, pa da nakraj sveta izniknu…“

  7. posmatrač, nažalost каже:

    A Kostić, školski drug? A Tmušić iz Bijelog Polja, odakle se skotrljala, skuba, u pitome krajeve?

  8. Vladan Božović каже:

    A, jel im tražio i broj cipela. Ove trikove sa traženjem pristupnica, ga je verovatno naučio, njegov zemljak Žarko Obradović, koji je i napravio ovaj cirkus, raspuštanjem „neposlušnog“ školskog odbora. Em iz iste stranke, em zemljaci, kud ćeš više,

Top