Преко три сата трајала је седница Одбора за образовање Народне скупштине. Тема је била штрајк у просвети. Доносимо комплетан видео извештај.
Подељеност чланова одбора по страначкој припадности нужно је обележила дискусију. Ипак, мислимо да смо успели да објаснимо шта се заправо догађа и задовољни смо како су народни посланици реаговали.
Међутим, да није било министра Вербића, ипак би било досадно. После његовог наступа, надамо се да нас од јуче и народни посланици разумеју. Јер, Вербић је на делу показао да су синдикати у праву када га оптужују за неспособност, ароганцију, кршење закона, дискриминацију и увреде. На крају свог излагања, поручио је свим присутнима да синдикати у штрајку немају чему да се надају и – отишао.
Kad misliš da nema gore od ministra – tu je spin-doktor Orlić da te razuveri: kakav arogantni egomanijak i manipulator, Vučićev klon, poslat da razbuca (ej!) skupštinski odbor. – Što samo znači da se odozgo zabrinulo da ih neko ne propita i o muljanju u, ovako nebitnoj, prosveti.
Sindikalci bili odlični, osim naravno ove prodane duše iz SOSa.
Да ли је неком у врху синдиката јасно да од преговора нема ништа?
То је куповина времена.
Изгубили смо драгоцено време да оснажимо штрајк и повећамо бројност.
Да ли ће чланови разних синдиката у школама пристати да не учествују у раду ОВ и НВ или ће опет, као у децембру, бити само индивидуалне акције појединих школа.
Нема више неодлучности …“нека запослени у школи сами одлуче, на своју одговорност“.
Нема више оправдања „…не може да се оствари радикализација штрајка, јер нисмо сложни“.
Нема више изговора „…чекамо да видимо како је ова или она школа одлучила, јер нећемо да будемо „топовско месо“ “
На том јединству и поверењу је требало радити и треба да се ради, а не да дођемо у ситуацију да ни сами нисмо сигурни да ли ће радикализација успети.
Не можемо више „једним дупетом седети на две столице“, него… или радикализација или одустајање од штрајка (ово друго ме подсети на питање како човек сам себи да пљуне у лице).
Људима одузимају додатно од плата, онда би требало ваљда да се боримо…или да кажемо, свесни својих слабости, „Извините г-дине министре, нећемо више“.
НАЈГОРА МОГУЋА СОЛУЦИЈА ЈЕ ДА СЕ НАСТАВИ ОВАКАВ ОБЛИК ШТРАЈКА (уз додатно одузимање од плате). И да се поновим…“ИЛИ РАДИКАЛИЗАЦИЈА ИЛИ ПРЕКИД“.
Ја сам за радикализацију и борићу се да тако буде, а ако не буде и ако одустанемо од својих захтева , бићу ОПЕТ само једна будала у мору осталих.
Ne, nikako nismo budale mi koji se bunimo, nego ovi što ćute.
Više puta sam čuo, ne samo na ovom odboru, i od predstavnika sindikata, i od predstavnika ministarstva prosvete da je kolektivni ugovor odličan, čak se ide toliko daleko, da je bolji nego što ga imaju druge delatnosti, što je „teška“ laž. Ili ja imam visoke kriterijume ili čitam drukčije nego što ostali čitaju, uglavnom za mene je PKU jedno veliko NIŠTA. Iz protesta NIKADA nisam potpisao listu za BUS plus, jer svojim autom dolazim na posao, i želim da mi se da nadoknada za prevoz, od ionako bednih 3000 dinara, kao što imaju sve druge delatnosti. U novom PKU-u piše još i gore rešenje nego što je pisalo o starom, tako da slobodno mogu da se oprostim od 3000 dinara mesečno.
A sad nešto malo drugo. Upravo sam na jutarnjim vestima slušao Verbića, kako preti da će da se 21. aprila smanjiti plate prosvetnim radnicima koli su u štrajku, pritom baljezgajući o nekakvoj nadoknadi časova. Za to su apsolutni krivci sindikati, koji su takođe pominjali nadoknadu časova. Ljidi ovo je RAT. Sindikati su trebali da od prvog trenutka kažu, kako sam im ja i savetovao preko komentara, da nikakva nadoknada ne dolazi u obzir, a da sve pare koju su dosada opljačkali od nas moraju da vrate, jer oni NELEGALNO oduzimaju deo plate štrajkačima. U zakonu doduše stoji da da nemamo pravo na deo zarade kada štrajkujemo, ali pošto nije podržano podzakonskim aktima, kako to tehnički izvesti ovo je jedno „mrtvo“ slovo na papiru, što bi u svakoj PRAVNOJ državi oborio i najgori advokat. Ali, kako ovo nije pravna država, nego BANANA republika, da ne kažem pustopoljina, ONI će nam i dalje NELEGALNO oduzimati novac.
I na kraju načuo sam kako Verbić misli da sprovede racionalizaciju u prosveti. Među ostalilim glupostima čuo sam da će da se poveća ova ROPSKA norma od 20 časova nedeljno na POGREBNU normu od 24 časa nedeljno. Kao usporedbu, univerzitetski profesori imaju normu od 4 do 6 časoba nedeljno.
Postoje tri GLAVNA uzroka rasula u prosveti, sve ostalo su beznačajne sitnice. To su: ponižavajuće plate, 30 i više učenika u odeljenu, i najvažniji, ROPSKA norma od 20 časova nedeljno. O prvom ralozlogu je suvišno i pričati. Kada u odeljenju imate 30 i više učenika nema govora o bilo kakvom kvalitetu nastave. Dvadeset učenika bi već bila druga priča. Kada profesori dođu samleveni posle ROPSKE norme od 20 časova nedeljno kvalitet nastave je na NULI, a vlada planira da UPOKOJI prosvetne radnike sa POGREBNOM normom od 24 časa nedeljno, živeli.
Neko bi me pitao, kako da se postigne manje učenika po odeljenu, manji fond časova od 20, i veće plate, i po mogućstvu jednosmenski rad. Ja bih mu rekao: „nemam pojma“, pitajte genijalca Verbića, i njegovog mentora Vučića, to je njihov problem.
Sve što si napisao potpisujem, ali od mog potpisa nema vajde. Pozdrav.