Home >> Друштво >> Шарчевић: Сет реформских закона крајем септембра
Шарчевић: Сет реформских закона крајем септембра

Коментар ФБГ: Више се не бојимо, него смо сигурни да иза жеље министра просвете за „већом одговорношћу министарства“ стоји намера државе да сектор основног и средњег образовања, као највећи социјални „базен“ (110 000 запослених), стави под контролу запошљавања и потпуног надзора.

Разорне последице ове незапамћене централизације видеће се већ за пар година, када ће у школе почети да пристижу директори „са стране“, са никаквим искуством у образовању и сумњивим стручним биографијама, али са партијским књижицама. 

Држава ће затим објавити да нам је професорски кадар неспособан и неспреман за промене и да треба запошљавати младе (и треба! – прим.ред.), а затим ће у школе нагрнути гомила младих каријериста (такође са „танким“ дипломама и новим партијским књижицама).

У прилог томе говоре и „аргументи“ министра (неки нетачни а неки спорни): „Закони прошли јавну расправу“ (нису сви прошли! – прим.ред.), „Онемогућити партијско запошљавање“(напротив, биће омогућено! – прим.ред.), , „Министарство је сада развлашћено“(није тачно! – прим.ред.)… 


Спремно пет нових закона и три измене и допуне закона

Министар просвете Младен Шарчевић очекује да ће сет реформских закона Скупштина Србије усвојити до краја септембра и да ће се ефекти примене тих закона осетити и у овој, али да ће посебно бити видљиви у наредној школској години.

Младен Шарчевић је појаснио да је припремљено пет нових закона и три измене и допуне закона, који су прошли јавну расправу и чекају да уђу у скупштинску процедуру.

„Закон о високом образовању мора у септембру да уђе у парламент, како не би имали поново протесте студената пред почетак школске године. Квота од 60 бодова по Болоњи је поново неостварива, па је Закон о високом предвидео да квота остане 48 бодова за буџет“, рекао је Шарчевић Танјугу.

Буру у јавности изазвала је одредба у нацрту Закона о основама система образовања и васпитања да министар даје последњу реч у избору директора, а Шарчевић каже да на тај начин министарство само на себе преузима више одговорности.

„Од министарства се очекује да преузме сву одговорност, да реши све проблеме и муке, кад погледате сада оно и нема неку одговорност. Остављено је на сувом и онда је замена теза да је министарство одговорно за нешто, а развлашћено је разним другим телима – школски одбори, разни савети“, појашњава министар.

Ако погледамо како то раде код Немаца, Мађара, Словенаца, наставља даље, видећемо да свако ко је отишао „у крајност, назови демократичких одлука, морао је да се врати на одговорност државе“.

„Када је избор директора у питању, неће министар бити тај који ће ићи од села до села, од града до града и постављати директоре. Постоји мрежа које се зову школске управе и постоји интерес колектива. Интерес колектива је и даље задржан, само се уводи нова мера да се траже високе компетенције за место директора“, навео је Шарчевић.

Тиме ће се, појашњава, онемогућити партијско запошљавање, јер не могу да прођу партијски кадрови који нема компетенције, и министарство на себе преузима велики ризик да мора да објасни сваку ситуацију.

Наводи да је школски одбор изманипулисан одавно, да их „приволе“ или наставници или локалне самоуправе, те се не поставља питање да ли директор који је изабран зна да ради посао.

„Не поставља се данас питање да ли новоизабрани директор уме да ради, да ли има људске вредности и да ли треба да одговара за лоше резултате школа“, нагласио је министар.

Пошто демократске процедуре, како каже, нису дале жељене резултате, сада се улога министарства ставља да буде видљива.

„То су увеле многе европске земље и имате једну тачку одговорности, овако имате да нико није одговоран“, закључио је Шарчевић.

(РТС)

One Comment

  1. Božović Vladan каже:

    Najvažniju stvar ste zaboravili. Ropsku normu od 18 i 20 časova nesposobni birokrata Šarčević hoće da poveća, umesto da smanji. Crnogorci su pre neki dan smanjili normu svojim profesorima, svaka im čast. Kada je norma visoka, kao sada, nema govora o ikakvom kvalitetu nastave. Sve preko 15 časova nedeljno je za bacanje. Ta tri ili pet časova viška profesori drže iznureni i dekocentrisani, da ne pominjem da bi imali tu normu, moraju da imaju jedno odeljenje više da predaju i ocenjuju što je katastrofa i za učenike, i za profesore. Da li ste nekada probali da matematiku ispredajete i ispitate 160 đaka (ali tako da oni nešto nauče), što je pet odeljenja po 32 đaka. Probajte, ne da vam neće uspeti, nego im ni imena nećete zapamtiti, ali ništa se ne sekirajte, sada će vam Šarčević dodati još tridesetak, tako da ih ukupno bude oko 190, sitnica.
    Kao sekundarna posledica povećanja norme je gubitak posla za gomilu mladih profesora, što je, zapravo i bio podli plan Vučića, Vujovića i Šarčevića. Oni sada zadovoljno trljaju ruke, ostaće više para u budžetu za pelene radnicima „Jure“.
    Toplo se nadam da će se promeniti okolnosti do septembra, i da to smeće od zakona nikada neće zaživeti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Top