Следе промене начина и модела рада на свим образовним нивоима, како се ђаци више не би школовали само за оцене и Вукову диплому.
Он је истакао да је циљ посете Прокупљу, као и његовог ангажовања у Министарству, да се упозна са свим ресурсима, види какво је стање на терену јер је, како каже, све другачије кад се види „голим оком“.
– Кад видите са каквим људским ресурсима располажете, онда је лакше да планирате промене које треба да се десе у образовању, а оне су свеобухватне – рекао је Шарчевић.
Дуално образовање
Он је рекао да следи увођење дуалног модела образовања кроз средње школе.
– Овде се олако прелази преко тога, и поистовећује се с једноставним радом и неком бригом да неко ко то ради угрожава своју каријеру. Цела Европа то ради и ми смо задњи воз ухватили, што значи да морамо да променимо скоро све законе на разне начине, јер нам сада и компаније улазе у управљање и финансирање школа – рекао је Шарчевић, поновивши да постоји потреба да се уведе информатика у основне школе, предузетничко васпитање у оквиру техничке наставе и предмет свакодневни спорт.
Стечено знање да се примењује
– Следе промене начина и модела рада, а суштинска промена која нашем образовању недостаје на свим ниовима јесте да стечено знање ђаци могу да примене и на ПИСА тестовима и буду успешни – рекао је министар.
Он је подсетио да је Стратегија образовања донета још пре 16 година, а да образовни систем из доба Тита и мрежа школа одражава потребе социјалистичке привреде.
– Мит да је најбоље радити у друштвеном сектору полако пада, мање су плате, а за свој бизнис морате бити обучени и имати храброст. Мењамо причу да учимо за оцену и Вукове дипломе, све што штанцујемо годинама, а нисмо свесни тога – рекао је Шарчевић.
Велика матура – квалитативни скок и екстерна оцена
Министар је казао и да ће, када буде уведена велика матура, то бити нови квалитативни скок и екстерна оцена која говори о томе „шта је средња школа урадила“.
– Имате матурски испит који је, верујте ми, смешан, али онда радите пријемни за факултет и ако не прођете за један бод на машинству, чекате следећи рок или годину дана и одете на дефектологију, а ви сте можда рођени техничар, а можда би са тим једним поеном прошли на неком сродном факултету – рекао је Шарчевић.
Према његовим речима, уколико се буде увела велика „државна“ матура на крају средњошколског образовања, најнормалније би било да се слично уради и на крају основне школе. Министар је казао и да не мисли да је актуелни начин полагања пријемних испита свршених основаца „најпаметнији модел, иако је бољи него што је био“. Међутим, није могао да каже и да ли ће до евентуалне промене доћи.
Родитељи да се баве децом
Упитан колико је задовољан радом образовних институција у Прокупљу, Шарчевић је рекао да је релативно задовољан колегама у целој Србији и да нема великих осцилација.
– Постоје и екстерне оцене установа и у сваком регион ћете наћи и оне с јединицом и с четворком, што значи да морамо да обучавамо људе у установама које су слабије оцењене – рекао је министар.
Он је додао и да ће родитељи убудуће имати значајнију улогу, те да ће морати да схвате да имају обавезу да се баве децом.
- Они не сносе последице ако дете не жели да учи, бахато је, вређа наставнике… У свету постоји финансијска казна, друштвено користан рад и ми ту тражимо и имамо подршку Министарства за рад, да мнењамо Закон о породици, јер кад реформишемо друштво, крећете од образовања, али прва карика није школа, већ породица – закључио је Шарчевић.
(Блиц)
