Home >> Образовање >> Шарчевић: Дајте ми паре и људе за брз развој
Шарчевић: Дајте ми паре и људе за брз развој

Министар просвете, науке и технолошког развоја за „Данас“:

Свим директорима за које смо утврдили да нису радили по закону смо послали упозорење да су разоткривени и опоменули смо их, а следећи пут иду смене

Нова мрежа школа ради се интензивно. Према нашим проценама, у више од 20 одсто школа у Србији могао би да буде уведен једносменски рад, а у 15 одсто у Београду.

Фактор који нисмо сагледали, а који ће то стање поправити јесте норматив простора, који треба да се уради паралелно са мрежом школа. По старим нормативима, који датирају још из осамдесетих година, учионице имају по 80-90 квадратних метара, а сада је стандард 50 до 60, у зависности од броја ђака. Преграђивањем и адаптацијом се може добити више мањих учионица како би деца похађала наставу у једној смену – каже за Данас Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Он није желео да лицитира бројем школа у којима би рад у једној смени могао да се организује већ од наредне школске године, напомињући да се буџетом морају предвидети средства за адаптације школских објеката. Истиче да редослед корака у увођењу једносменског рада треба да предвиди нова стратегија образовања од 2020. до 2030. године. Шарчевић наводи пример школе у Ражњу, у чијем централном објекту има 250 ђака, 36 похађа наставу у објектима у шест села, а три сеоске школе су закључане јер нема ученика. Каже да није педагошки оправдано да постоје школе са једним ђаком, те да ће у изради нове мреже у првом плану бити интерес ученика, а не да села не остану без школа.

* Реформа првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије почињу од наредне школске године. Увелико се раде закон о финансирању високог образовања, научноистраживачкој и иновационој делатности, као и правилници који прате нове законе. Шта ће још бити на дневном реду у наредним месецима?

– Направићемо тим који ће се бавити осигурањем школа, јер нам је пожар у Гимназији у Крагујевцу помогао да сагледамо зашто неке локалне самоуправе плаћају осигурање школа, а неке не. Први пут ће се увести ред у педагошком раду ученичких домова, правимо нову мрежу домова, и то према потребама, јер постојећа није добра. То питање мора да се реши ако идемо ка обавезном средњем образовању. Радићемо нову стратегију, а из постојеће ћемо преузети само решења која имају смисла. Људима који су ту стратегију радили дељени су велики хонорари, ми пара за то немамо, али су многи спремни да учествују.

* Најављивали сте смене директора школа. Колико је досад разрешено?

– За неке су поступци у току, а неки су се извукли. Али су се на списку појавили нови. Истражујемо њихова савезништва са саветницима из школских управа, јер смо укрштањем података дошли до сазнања да су правили више одељења по генерацији него што је дозвољено, слали су преводнице, а те деце није било, пријављивали су да већи број ученика ради по индивидуалном образовном плану него што је то заиста случај. Има примера сегрегације ромске деце, што не сме да се ради… једном речју радили су све што им је пало на памет. Нашли смо пример да је учитељ постављен за психолога, у библиотеци раде сви којима недостаје фонд часова… То више неће смети да се догађа. У библиотеци ће морати да раде или они који су завршили тај смер на Филолошком факултету, а ако их нема, наставници српског или евентуално страног језика. Прерачунавамо колико је психолога и педагога нестало лошом политиком. Свим директорима за које смо утврдили да нису радили по закону смо послали упозорење да су разоткривени и опоменули смо их, а следећи пут иду смене.

* Утисак је да више претите него што смењујете. Шта се догодило са четири директора који су били у процедури за смену због насиља?

– Неки су се извукли, јер нисмо имали доказе да бисмо причу изгурали до краја.

* Како могу да се извуку? Има ли спреге са инспекцијом?

– Не, инспекција сада добро ради. Десило се да су у међувремену неки људи променили исказе, све се „испеглало“ па испада као да се ништа није догодило.

* Утисак је и да у школама влада хаос кад је реч о избору директора. Запослени у школи у Шапцу штрајкују недељама, у Војводини су се жалили што Министарство касни са именовањем вршилаца дужности. Да ли је ситуација као рецимо у Шапцу правило или изузетак?

– Од 1.751 школе у Србији, имате један или два случаја, према томе то су изузеци. Има много примера да ја не знам кога да именујем, јер су понуђена подједнако лоша решења. Сада покушавамо у сарадњи са школским управама да школе сачине спискове неутралних људи који би могли бити именовани за вршиоце дужности ако дође до таквих ситуација. Имате школа где ниједан кандидат не испуњава услове и једноставно немате кога да изаберете, а у другим је по четири-пет квалитетних. У чему је проблем да такви оду у суседне школе и поправе стање? Ја сам проблем многим председницима општина који школе сматрају својом прћијом и хоће да угурају своје људе, али то не дозвољавам. Док не видим какве компетенције неко има, неће добити моју сагласност.

* У недавно објављеној анкети сте најлошије оцењен министар, а премијерка Ана Брнабић је најзадовољнија Вашим радом. Како то коментаришете?

– Али сам такође у другим новинама добио највећу оцену. То ме не погађа ни у једном ни у другом случају, јер је питање шта се вреднује и у односу на шта. Премијерка воли образовање и зна колико радим. Лично сам задовољан шта смо постигли за годину и четири месеца. Тешко је објаснити јавности да не могу очекивати брз развој у условима економске консолидације и ММФ-а на грбачи. Брзи развој значи: дајте ми паре и људе. Све што сада радимо су механизми који не постоје нигде. У свету се подразумева да ће директор поступити по закону. Паушалне анализе и друштвене мреже ме не занимају, имам јасан план шта треба да се уради и од тога не одустајем.

* Иако имате добар однос са премијерком, нисте успели да издејствујете бонус за запослене у образовању.

– Синдикати машу споразумом којим су изашли из неког штрајка и који су потписали бивши министри Срђан Вербић и Кори Удовички. Много пута сам ишао код министра финансија и разговарао са Аном Брнабић док је била министарка… да имам те паре, ја бих дао просветним радницима. Али треба имати на уму да просвета себе никад није рационализовала, није се радила никаква оптимизација. Синдикати врло добро знају о чему причам.

* Да ли ће се реформа гимназија свести на увођење два изборна предмета?

– Наравно да не. Присетите се шта пише у закону – да престаје учење садржаја, да се раде међупредметне компетенције, повезивање градива. Пре него што смо започели реформу питали смо запослене у гимназијама за мишљење и они су рекли да нису за крупне промене, већ делимичне. Изборним програмима идемо у сусрет међународној матури. Планирана је промена укупног амбијента, учења и рада у гимназијама. Програм државне матуре је објављен, она ће се у пуном обиму применити школске 2020/21. године, а у међувремену ће бити неколико пробних тестирања. Прво следи 2018/19. године.

* Када ће бити објављено ко ће моћи да предаје изборне програме и како ћете избећи опасност да они служе за допуну фонда наставницима, као што се то десило са изборним предметима у основној школи?

– Врло прецизно ћемо дефинисати ко може да предаје сваки од изборних програма и саветоваћемо да се ради мултидисциплинарно где год је могуће. Ако је реч о одрживом развоју, логично је да за део о екологији буду ангажовани географ и биолог, а за економски професори из економских школа који немају пун фонд.

* Али ако директор школе буде одређивао кога ће да ангажује, опет ће се свести на допуну фонда или ће часове да даје миљеницима. Како ћете то да контролишете из Немањине?

– Постоји 17 школских управа и свака је задужена за педесетак школа. У Србији све мора да се контролише. Чему служе савети родитеља, ученички парламенти…

* Како родитељ може да контролише коме је директор доделио часове?

– Тако што му дете неће постићи очекиване исходе у том програму. У спољашњем вредновању рада школа мерићемо исходне резултате, ако их школа није постигла, онда нешто није у реду. При крају је израда алата који ће значајно поправити учешће родитеља у раду школа, кроз анкете које ће попуњавати више пута у току школске године.

* Јесте ли свесни да су Вас у неким школама исмевали када сте након таласа насиља по образовним установама послали прецизно упутство да се одрже састанци и да се утврде критичне тачке где би могло доћи до ексцеса?

– То говори о њима а не о мени. Овде имате такав тип понашања да ће осам од десет људи да смисли рупу на саксији. Зато смо почели лиценцирање од најбољих директора, који треба да буду пример. У просвети имате један број људи који добро раде, око 20 до 30 одсто можемо различитим механизмима да натерамо да боље раде, а остало треба да се промени. Питање је да ли ми имамо кадрове који би заменили постојеће. Кад је у просвети рађена селекција људи?

Никада.

– Тачно, али зашто бих ја улепшавао нешто што није лепо само по себи. Сада се очекује од Министарства које је лоше оцењено да на брзину мења нешто што је зацементирано. Понављам, за годину и четири месеца смо направили много корака, али резултати не могу бити брзо видљиви. Али ће се десити доследном и свакодневном применом закона, променом начина рада у школама и обукама директора и 78.000 запослених. Једно је сигурно, нећу одустати ни од једне теме која је у Министарству отворена.

Ускоро избор НПС

*Када ће бити формирани Национални просветни савет и Национални савет за високо образовање?

– Предлози за именовање Националног просветног савета су послати Влади, а очекујем да избор Националног савета за високо образовање буде завршен до краја фебруара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Top