Циљ је укупно реструктурирање човека, једноставно речено, одузимање идентитета особе

„Глобално образовање“ је развијено касних 1970-их. У његовом стварању је играо главну улогу Роберт Милер (био је заменик генералног секретара Уједињених нација).

Ту су и његове колеге из Сједињених Америчких Држава 1970-80, који су развили програм „Глобално образовање“ и које је обезбедило прелазак на нови систем вредности у чијем средишту је толеранција. То је пантеистичан поглед на свет, говорећи врло искрено – овај систем има корене у окултном свету „Њу ејџ“ (Нова ера).

… „Њу Ејџ“ је језгро окултизма, умрежено, где долазе све остале секте које су активне на Западу и у нашој земљи. И успут, случај Содоме – све се и дешава у овом свету окултизма. Глобални циљ није само да контролише човека, али, на пример, јесте контрола рађања у појединим земљама. Најновија техника јесте, пре свега, сексуално образовање. Ово је увођење различитих модела разврата кроз њих. Пропаганда иде путем филмова, преко цртаних филмова, кроз емисије – тзв. серије, разне шоу-ријалитије, то је генерално кључна тачка. Укључите ТВ – подивљала примитивизација људске свести, и – што је најважније – неосетно увођење овог толерантног односа према разврату. На нивоу културе – тзв. поп културе – то је присутно већ дуже времена. Али, образовање се и даље држи својих канонских правила у земљама које су интересне сфере „Њу ејџа“. Јер, данас је тежиште управо на овој сфери људског живота.

Образовање је бастион одвраћања неким приступима Глобалног образовања. Овде много зависи од наставника, односно од појединаца. Јер, чак и ако се нешто налази у школском уџбенику или програму – наставни процес и даље, у великој мери, зависи од личности наставника. Да би се уклониио овај фактор сада се пружа преквалификација кадрова, кроз обуку, и само „иновирани професори“ моћи ће да остану. А „неиновирани“ људи су искључени или су уведене многе друге методе да би их систем сам одбацио. Ако желите да останете у образовање – морате глумити затвореност и незаинтересованост.
Постоји укупно реструктурирање човека. То је оно што ми зовемо Трансхуманизовани пројекат, када особа – корак по корак – прелази од хумане у пост-хуману. Овај пројекат је Трансхуманизација, тиме се баве НАСА, ДАРПА, водеће америчке обавештајне агенције. Трансхуманизам није маргиналан, он је најновији стратешки правац у концепту „људске обнове“ – стварања НОВОГ ЧОВЕКА.

Циљ је укупно реструктурирање човека, једноставно речено, одузимање идентитета особе, духовне суштине. Човек може бити у потпуности доведен под контролу када не слуша само свој ум него прихватају туђу вољу и ум. Неопходно је да се покори особа на овом нивоу – на нивоу воље – и да се трансформише у пост-људско биће пуно различитих чипова, људске-киборг свести и интегрисања у једну информациону мрежу која је повезана са нуклеус мрежом, и преко ње да се у потпуности контролише човечанство. Али да би се то обистинило потребно је драматично потцењен и уништен степен духовног развоја човека, да буде окренут у примитивног потрошача који има једноставан скуп захтева – и од њега можете тражити све. Наше образовање је одувек имало циљ не само на професионалну оријентацију, него и откривања лица свести људског лица, тако смо схватили образовање – образовање лица. И још увек је у школама инерција да се учи управо оно што се учи.

… Али уништавање образовања данас иде веома добро. Прво, уништили су основне школе, а затим средњу школу – изградили су „глобално образовање“, а затим уклонили „кров“ – Академију наука, а сада, када је све било припремљено, надградња је разбити предшколско образовање.

Један од принципа нове технике јесте забрана традиционалног система образовања, прелазак на нови – са увођењем страног језика, стране технике и осталог. Као резултат тога, реалност је да наша деца не уче руске бајке и руске песме у руској књижевности, него „Харија Потера“ и слично.

Корпорације не требају особе које имају личност, већ људе-компјутере, и наставници морају да стекну „компетенцију“, диктирана сазнања. Наставнику се забрањује као некад да образује, утиче на процес формирања идентитета (без идеала, нема ауторитета, без једне истине, да не могу на нешто да обрате више пажње), наставник мора да изгледа као део система и да помогне да се стекну диктирана сазнања.

Најгора ствар је што се ово уводи у раном детињству, сада имамо чак и предшколско васпитање које се сматра као корак континуираног образовања. То сада није васпитање, ово је предшколско образовање, а између образовања и формирања личности (васпитања), значајне су разлике. И 2012. године развили смо стандарде предшколског васпитања и образовања, а према њима дете има активну улогу у избору садржаја свог образовања. Предшколско образовање – деца од три месеца до седам година! То значи да дете од три месеца има активну улогу у избору садржаја свог образовања, то је написано у стандарду – замислите то?!

… „Образовање за све“ је програм који је развио Милер у касним 1970-им и спроводи се кроз УНЕСКО. У ствари, УНЕСКО је такође структура са окултним значајем и знањем, зна се шта они раде. Друга ствар јесте да је великом делу званичника – на средњем нивоу сазнања и знања о њиховим циљевима, који су маскирани под „Глобалним образовањем“ – изгледа да је све у реду, да се уграђују у универзалну љубав, у универзално пријатељство. У ствари, то је политика сегрегације, под маском глобализације, комерцијализација човечанства које нагло пада у нивоу развијености и над којим се примењују технике смањивања популације кроз разне методе и технике, има их много описаних, док се чекају услови да елита преузме контролу и оствари своје нехумане пројекте.

Др Олга Четверикова је доцент на катедри историје и политике Европе и Америке МГИМО Русије

Пише: Олга Четверикова | Еконет.ру

(БалкансПресс)