Националном просветном савету РС – председници Др Десанки Радуновић,
Министарству просвете – државноj секретарки Др Тинде Ковач-Церовић, помоћнику министра за средње образовање Богољубу Лазаревићу
Поштовани,
Као што Вам је познато, иницијативу за оснивање Конференције гимназија Србије (КГС) покренуо је Форум београдских гимназија, који делује у оквиру Уније синдиката просветних радника Србије, са циљем да се професори гимназија укључе у расправу о предстојећим променама у гимназијама. Част нам је што сте и Ви присуствовали оснивању КГС и тиме допринели важности тог догађаја у нашем образовању.
Као први корак ка укључењу професора гимназија у предстојеће промене, КГС је током јесени спровела велику анкету у гимназијама Србије на тему: “Какву гимназију хоћемо?”. Садржај анкете је био заснован на нацрту „Наставног плана за гимназију“ ЗУОВ, нацрта „Праваца развоја и унапређивања квалитета предшколског, основног, општег средњег и уметничког образовања и васпитања 2010-2020“ Националног просветног савета, и ставова Заједнице гимназија и Форума београдских гимназија. У анкети је учествовало 1153 професора, или око 25% свих професора који раде у гимназијама.
Координациони тим КГС је, на основу резултата своје анкете, заузео следеће виђење предстојећих промена у гимназијама:
- Да Министарство просвете усвоји прво стратегију образовања Србије, па на основу ње усвоји стандарде постигнућа ученика гимназија, који би били основа за израду планова реформисане гимназије,
- Да се обезбеде средства за реформу пре њеног извођења,
- Да се у 10-15 гимназија које имају услова за једносменску наставу уведе пилот-програм, после чије евалуације би се реформа спровела и у осталим гимназијама,
- Да се реформи приступи тек пошто се обезбеде средства и пошто се заврши и евалуира пилот-програм,
- Да се на основу претходно усвојених стандарда постигнућа и ставова факултета уведе екстерна матура која би омогућавала директан упис на факултете,
- Да се, у складу са стандардима постигнућа, локалној самоуправи, школама и наставницима омогући већа аутономија у планирању и извођењу наставе,
- Да гимназија нема смерове, већ да се ученици у другом разреду опредељују за 2, у трећем за 4, а у четвртом за 6 часова из понуђене листе изборних предмета,
- Изборне предмете понудити појединачно и водити рачуна да ученици бирају предмете из друштвених или природних наука у складу са матуром и будућим избором факултета,
- Број предмета смањити у оним областима где то ученика неће ометати у постизању резултата, али највише за 2 предмета,
- Најмањи број ученика за које може да се организује настава је 10, а оптималан недељни број часова је 30.
У међувремену је Национални просветни савет усвојио предлог документа „Правци развоја и унапређивања квалитета предшколског, основног, општег средњег и уметничког образовања и васпитања 2010-2020“, а Завод за унапређивање образовања и васпитања је донео коначну верзију „Плана за гимназије“.
Гледано из нашег угла, чини се да на релацији МП – НПС и даље има супротних ставова, да не постоји сагласност по многим питањима, и да неких кључних аспеката реформе гимназије нема у документима и једне и друге стране (једносменска настава, пилот-гимназије, финансирање…)
Ми смо дубоко уверени да без учешћа самих професора нема добрих промена и решења, и зато мислимо да је неопходно да се капацитативност коју има КГС искористи у те сврхе, а на добробит свих у образовању. Резултати анкете само су једна назнака могућег учешћа и сарадње на заједничком послу.
Молимо Вас да учините напоре како бисте пронашли начине да професори гимназија узму учешћа у предстојећим променама у гимназијама. Унапред хвала!
За КГС:
Миодраг Сокић, професор Прве београдске гимназије,
председник Форума београдских гимназија,
kоординатор КГС
2011-01-04
