„Политика“:

О гимназијама сигурно нећемо расправљати до краја године, каже председница НПС. – У току израда концепта матуре и стандарда

На следећој седници Националног просветног савета, заказаној за уторак, чланови овог највишег просветног тела изјасниће се о нацртима закона о средњем образовању и о образовању одраслих. Такође, стручњаци НПС, у којем седе представници васпитача, учитеља, наставника, професора, синдиката, цркве… расправљаће о огледима у средњем стручном образовању попут пивара, златара, техничара за конзервацију, надзорника парка…

На наше питање када ће на дневни ред стићи гимназије, др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета, каже да реформа гимназија сигурно неће бити тема ове године, јер се чека да експерти заврше посао у оквиру ИПА пројекта и да то онда дође на савет.

– У оквиру ИПА пројекта ће бити утврђени стандарди и постигнућа за крај средњег образовања, што укључује и гимназије. То јесте природан пут реформе, ви дефинишите шта желите да имате на излазу, шта та деца која заврше гимназију треба да знају и да умеју да бисте на основу тога креирали и написали програм. Када будемо то имали, онда ћемо кренути са реформом програма. Мислимо да не треба журити иако је било потребно да се мало, док се чека финална реформа, прочисте програми и уради иновирање – објашњава др Радуновић.

Да подсетимо, програми за гимназије су последњи пут мењани 1990. и 1991. године, док је за средње стручне школе Европа у последњих 12 година издашно „одрешила кесу”. Др Радуновић каже да стране донације полажу на оне нивое образовања који имају излаз на тржиште, а то је стручно или високо образовање. „У Европи нам за основне школе и гимназије нико неће дати новац, јер се оне третирају као национална обавеза”, објашњава председница НПС-а.

После много полемика и у јавности и на самом савету, за гимназијалце су ипак усвојени донекле растерећени наставни планови и програми, избачено је сувишно и архаично, а по њима је предвиђено да учи и генерација 2012/2013. године, како би се колико-толико одржао континуитет после изласка из реформисане основне школе. Принцип за све предмете је био да нема убацивања нових садржаја, јер би то захтевало и нове уџбенике.

Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија, каже да су то биле само козметичке промене, оно што су наставници већ урадили у пракси и да права реформа гимназија још није стигла на ред.

– Није случајно што се улаже у средње стручно образовање, јер се школују кадрови за привреду, Европа је прагматична у том погледу. Ми смо задовољни што се касни са реформом гимназија, јер нам је био циљ да се спрече брзоплети потези. Међутим, сад је велико питање докле се уопште стигло; на матури и исходима ради Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, а тај комисијски рад не отвара простор за јавну расправу током израде – каже Сокић.

Професор др Зорана Лужанин, члан НПС у име наставника са Универзитета у Новом Саду каже да је тачно да је реформа гимназија могла да буде урађена брже, али да је боље урадити све како ваља него кренути погрешним корацима.

– За темељну реформу гимназија неопходно је да се ураде стандарди постигнућа, да се напусти прича „сваки предмет за себе” и да се уради концепт матуре. Колико ми је познато, на томе завод добро ради, проширен је тим, од фебруара су укључени и факултети, јер је и нама битно какве ћемо ђаке добијати на универзитетима – објашњава др Лужанин, иначе професорка новосадског Природно-математичког факултета.

——————————————————————————–

Имамо мање гимназија од европског стандарда

У Србији има 121 гимназија (10 приватних). Европски стандард је 40 одсто гимназијалаца у средњошколској популацији, а код нас је 23–25 одсто. Како се наводи у „Стратегији развоја образовања Републике Србије до 2020. године”, осим беле куге, последњих година је проблем и селекција ученика – у гимназије више не одлазе најбољи ученици. Пошто је потребан већи број поена за упис у одређене средње стручне школе него у гимназију, дешава се да слабији ђаци уписују природно-математички смер у гимназији, јер је тамо мањи притисак.