Како Вербић види рационализацију
Повод за овај коментар је најновији допис Министарства просвете, у коме се директорима школа „препоручује“ шта да раде са нашим колегиницама које су напуниле 60 и по година старости.
Да бисмо на најједноставнији начин објаснили сву бесмисленост примене Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, посебно у образовању, пођимо од ординарне чињенице:
Радник у пензију иде СВОЈОЈ ВОЉОМ. Нико га не може отерати у пензију, ако он то неће!!!!
Из тог разлога, у свим правним нормама се говори о ПРАВУ на разне облике пензије, а не о ПРИМОРАВАЊУ. Чак и она: „по сили закона“ садржи у себи елементе добровољности, јер, нико не може предати захтев за ваше пензионисање ОД ВАС САМИХ!!
Да будемо још јаснији: НИЈЕ ТАЧНО да радник, када напуни 65 година живота, МОРА ДА ИДЕ У ПЕНЗИЈУ!
Тај исти радник МОРА само да напусти установу у јавном сектору (ако којим случајем ради у таквој) и да узме радну књижицу, а где ће он даље – то сам Бог зна!
На пример, он сутрадан може да се запосли код своје сестричине у пицерији и да буде у радном односу до своје 123. године. Ипак, чак и у том случају, сваки нормалан човек ће СВОЈОМ ВОЉОМ узети и пензију која му припада.
„Понудити запосленима наставак радног односа“??? Не, него ће директор рећи: „Марш у пензију“? А шта ако дотична колегиница каже: „Нећу“? Хоће ли је директор стрпати у затвор? Хоће ли је санкционисати? На основу које правне норме? Додуше, може да јој отказ, али је велико питање како ће гласити такво решење о отказу, јер горепоменути закон не разматра ту ситуацију. Другим речима – то пада на суду.
С обзиром да му правне норме нису у сагласју са мотивима и квалитетом његове правне службе, Министарство просвете се „упецало“ у овај новопрокламовани закон к`о пиле у кучине. Хаос који је настао у српској просвети, првенствено заслугом самог министра просвете Срђана Вербића, све је већи и већи.
Ево, јуче, Министарство шаље школама нови допис, у коме ПРЕПОРУЧУЈЕ!!! Као и увек до сада, када нема никакво паметно решење. Не наређује, већ објашњава и препоручује, а уствари прећутно признаје да наше колегинице, које „испуњавају услов“,
НЕ МОГУ БИТИ ОТЕРАНЕ У ПЕНЗИЈУ БЕЗ СВОЈЕ ВЛАСТИТЕ ОДЛУКЕ!
Читајте и уживајте:……….
