„Буна“ им није донела продужење рока
Упркос „буни“ првих болоњских генерација што их Скупштина није третирала на исти начин као и тзв. вечите студенте, сви болоњци ће морати да иду на реупис, а не на продужење рока за студирање, сазнаје „Политика“.
Болоњци, који сад најављују и масовни протест за идућу недељу, тврде да се већина факултета одлучила на продужење за још годину студија, у складу са препоруком министра просвете и уз минималне трошкове, док је само 12 факултета из Београда, Новог Сада и Ниша ишло на реупис, што у њиховом случају значи огроман додатни трошак, нове испите и враћање на четврту или чак и на трећу годину студија.
Декан београдског Правног факултета, проф. др Сима Аврамовић, објашњава да је до забуне дошло јер је допис министра просвете Младена Шарчевића који подразумева да се првим болоњским генерацијама продужи студирање за годину дана без наплате додатних трошкова, назван у јавности „обавезујуће упутство”, а заправо је реч само о „обавештењу о скупштинској расправи и ставу Одбора за образовање”, које је послато свим деканима. Дакле, тврди др Аврамовић, БУ је примио тај допис к знању и одлучио да ће поступати у складу са законом и да неће да крши свој Статут. Други проблем је многи важнији и то је оно што ни студенти не схватају:
– Уколико факултет не буде урадио реупис, универзитет неће моћи том студенту да изда диплому. Дакле, правно гледано и по закону, то је једини могући начин да се остане у статусу студента и на крају стекне диплома. Да је Закон о високом образовању измењен, то би онда и факултети поштовали, овако су се декани нашли у „клинчу” између погрешно у јавности схваћеног писма министра и онога што налаже закон – наводи др Аврамовић за „Политику”.
Он додаје да је одлука Савета и Сената Београдског универзитета, дакле свих декана да закон мора да се поштује и наглашава да реупис значи само надокнаду административних трошкова. То, на пример, у случају Правног факултета значи од пет до 10.000 динара.
Он подсећа да је генерација 2006. реуписана уз много труда факултета да им се то омогући, иако им је законски истекао студентски стаж и да су студенти тада били јако срећни. Сад је на већини факултета готово 80 одсто генерације 2007. такође реуписано, а генерација 2008. има још годину дана да заврши студије у законском року.
До проблема је дошло, признаје, зато што су поједини факултети заиста наплаћивали огромне износе који су и преко 100.000 динара за реупис, зато су студенти и реаговали, а писмо министра је по тумачењу декана Аврамовића требало само да скрене пажњу факултетима да те износе коригују.
У том смислу, после писма министра и декани БУ су се усагласили да ће, што је више могуће, смањити трошкови реуписа. Сад је заузет став да треба да се наплаћују само административни трошкови и слушање нових испита, ако постоји разлика у студијским програмима. Неће се наплаћивати признавање испита положених на истом факултету.
Искуства студената са факултета Србије су међутим другачија. Они тврде да није тачно да су сви из 2006. реуписани, да је било случајева да су факултети само продужили рок за завршетак студија и да је до највећег раслојавања у третману факултета према студентима дошло у случају генерације 2007. При том су и ценовници и начини признавања и додавања испита разликовали од факултета до факултета и од универзитета до универзитета.
– Варијанта продужења значи од 3000 до 45.000 динара, што подразумева плаћање основних трошкова (код неког само упис, код неког бодови неположених предмета, евентуално још неки трошак, али мањи). Варијанта реуписа кошта и до 150.000 динара и значи плаћање исписнице, па упис, плаћање нових бодова, негде плаћање пуне школарине, јер студенти у случају реуписа имају искључиво самофинансирајући статус (иако се и сад воде тако, али већини се не наплаћује никаква школарина, или се плаћа умањени износ) – причају нам студенти који су дошли у нашу редакцију. Такође, додају, у случају реуписа, сваки неположени и додати предмет се морају слушати, и вежбе и предавања. То значи повратак у неку од ранијих година студија, у најбољем случају у четврту, али имају информације да је многима речено да се враћају на трећу годину.
Студенти не могу да разумеју ни аргументацију појединих факултетских управа да су генерацију 2006. реуписали прошле године, јер тврде да већина факултета то ипак није урадила. Онда су и ти факултети, како истиче Савет за борбу против корупције, прекршили закон.
На основу списка који су студенти доставили министру Шарчевићу, у питању је најмање 12, углавном београдских факултета и то – Економски (само генерација 2008. има одобрену годину, остале шаљу на реупис), Факултет Безбедности, Правни, Филолошки, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Факултет ветеринарске медицине, Математички, Пољопривредни и Саобраћајни факултет, као и Правни факултет у Новом Саду и Машински факултет у Нишу.
Наши саговорници подсећају да су поједини посланици и током расправе у скупштини скретали пажњу на то да може доћи до овог проблема, јер је „материјална корист факултета испред интереса студента” и инсистирали да упутство буде обавезујуће, на шта је министар просвете климао главом.
(Политика)
