Home >> Образовање >> Прва нишка гимназија: Наша школа

Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“ покренула је јединствен начин учења у Србији преко интернета. Пројекат под именом „Наша школа“ прихватиле су и остале гимназије у Нишу и гиманзија у Алексинцу. Ових дана промовише се и у осталим средњим школама у Нишу, а требало би да се прошири на Лесковац, Крушевац и друге градове. После средњих школа, пројекат би требало да заживи и у основним школама. Пројекат је подржан од стране Програма пертнерства за образовање и развој заједнице (ПЕЦД), а програм је реализован захваљујући донацији ДИН „Филип Морис„.

Прошле године студенти Нишког универзитета осмислили су јединствен начин учења комбинујући електронско учење и друштвене мреже како би популарисали учење и повећали информисаност младих о могућностима неформалног образовања у земљи и иностранству. По речима иницијатора електронског учења Милана Величковића, оваквих система има веома мало у читавом свету, а први је такве врсте у Србији. Пројекат је покренут још прошле године, али се његови резултати тек очекују у наредном периоду.

По резултатима истраживања, 54% средњошколаца користи интернет, али се интернет најмање користио за учење. Како млади људи воле друштвене мреже, конкретно највише Фејсбук, то је подстакло творце овог система учења да искомбинују могућности друштвених мрежа како би их искористили у настави. На овај начин задовољава се жеља младих да учествују у дискусији са вршњацима, али усмеравајући их на теме које су у складу са школским планом и програмом прописаном од Министарства просвете и науке.

Захваљујући систему који се зове мудл, ученици се региструју на порталу и сами праве свој профил. После регистровања, формирају се групе сваког одељења у школи ради лакшег праћења активности ученика. Тек тада ученици могу да приступају садржајима из одређених предмета, могу да учествују у креирању самог садржаја или да размењују материјал са вршњацима из своје или неке друге школе која је у овакавом систему учења. Уколико ученици желе да поставе властити материјал на портал, могу то и да ураде, али по одобрењу предметних наставника. По речима Драгана Илића, професора информатике у гимназији „Стеван Сремац“, професори не цензуришу садржај, него само прате да ли су постављени садржаји у складу са прописаним планом и програмом за одређни разред и наставни предмет.

Од садржаја који се могу користити на овом сајту на располагању су лекције из информатике, математике, српског  и енглеског језика, хемије, физике, а у плану је да се поставе садржаји из свих предмета. Иначе, свака школа има своје чланове тима који помажу да материјал буде постављен на сајт, како би увек био на располагању свим заинтересованим ученицима, али и предметним наставницима.

По речима ученика, овакав начин рада је много флесибилнији, јер могу много брже и лакше да дођу до одређених наставних садржаја  на занимљивији начин. За време рада на одређеном наставном садржају, могу се консултовати са другим ученицима или са предметним наставницима, што олакшава рад, а резулатати су одмах видљиви јер добијају повратну информацију од наставника. Постављени садржај је мултимедијални што је пријемчивије ученицима, јер не морају да користе само уџбенике као извор информација, а нарочито ако се има у виду да су многи од њих и застарели, па се на овај начин наставни садржај актуелизује.

Оно што доноси „Наша школа“, као нов начин образовања , јесте и такмичарски дух међу ученицима, јер једну лекцију може обрадити више ученика. После постављања на сајт, аутори одређене лекције, по реакцији осталих ученика, одмах могу видети резултате свог рада. Наиме, ученици оцењују постављени садржај па се тако види који је начин најпопуларнији међу вршњацима.

Од добрих особина свакако треба истаћи и могућност подучавања ученика од стране вршњака, могућност кретања кроз наставни садржај свих разреда, могућност размене искуства наставника, као и могућност стварања базе знања која ће послужити  будућим генерацијама.

Коначно, ученици нису више само конзументи који пасивно слушају, него креатори наставног процеса који су равноправни са својим професорима, што је и био циљ свих покушаја претходних реформи. На овај начин образовни систем добија путоказ куда би требало да се креће наше образовање.

Микица Кулић

Top