Home >> Друштво >> Просветари незадовољни реформом

ИЗВОР: ТАНЈУГ

Већина просветних радника сматра да реформе нису успешне и нису реализоване довољно систематично и организовано, а они нису имали утицај на њихово креирање.

Истраживање је извршено у оквиру пројекта „Представе о образовним променама у Србији: рефлексије о прошлости, визије будућности (ПОПС2)“, а односило на реформе у увођењу инклузивног образовања, новог начина стручног усавршавања наставника и школског развојног планирања.

„Мали број просветних радника сматра да су реформе успешне. Ипак, од трећине до скоро половине испитаника верује да без обзира на проблеме и тешкоће са којима су суочени, реформе представљају добру основу за развој образовног система у будућности“, рекао је представник тима истраживача Дејан Станковић.

Подаци показују да просветни радници сматрају да Министарство просвете и науке није уложило довољно напора да истражи, чује и уважи њихово мишљење о томе који су главни проблеми у образовању и како их треба решити.

Станковић је истакао и да према мишљењу већине просветних радника држава нема одговарајући однос према образовању. Према његовим речима, истраживање показује да они сматрају да се образовање налази на маргинама државних приоритета, да издвајања за просвету нису довољна, а да су честе политичке промене узрок дисконтинууитета у реформама.

Већина просветних радника сматра да у функционисању и организацији образовног система постоји много проблема, али и опажа своју школу као организовано, стимулативно и ангажовано радно окружење, наведено је у истраживању.

„И поред тога што нешто више од половине просветних радника каже да су њихова очекивања од реформи изневерена, готово сви су и даље спремни да активно учествују у образовним променама“, рекао је Станковић и додао да је према истраживању највећи број просветних радника задовољан својим послом.

Истраживање је показало и да већина просветних радника сматра и да инклузија није добро конципирана ни спроведена, нити да од ње очекује позитивне ефекте.

Указујући да је циљ истраживања унапређење образовања у Србији, представници истраживачког тима рекли су да је неопходно да креирање реформи буде што примењивије, да механизмима за спровођење реформи треба посветити више пазње, као и да је неопходно неговати и подржавати спремност за промене.

Истраживање је спровео Институт за педагошка истраживања у Београду на репрезентативном узорку од 150 основних школа, а више од 1.800 наставника, директора и стручних сарадника попунило је упитнике.

Истраживање је реализовано у оквиру Регионалног програма подршке истраживањима у области друштвених истраживања, који води Универзитет у Фрибургу, уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу.

Top