Доказао невиност, али доживотно остаје ван просвете
Професор српског језика и књижевности Владимир Милојевић доказао је на суду да није ударио ученицу због чега је пре три године остао без посла, а касније и без лиценце за рад у просвети. Првостепени спор окончан је у његову корист. Вратио је част, али не и лиценцу без које до краја живота не може нигде у Србији да се запосли, ни у једној образовној институцији, ни као домар, ни као ложач, а камоли као наставник.
Са посла је истеран из ОШ „Бранислав Нушић“, а недавно и из 14. гимназије након што је суд потврдио одлуку да му се одузме лиценца за рад, иако спор у којем је тужио школу није окончан. Против овакве одлуке побунили су се његови ученици који су одржали масовне протесте.
– Најважније ми је да сам доказао да нисам ударио дете, што ми је стављано на терет. Чекам да ли ће се друга страна жалити и да ова пресуда постане правоснажна, а после тога не знам како ће мој случај бити решен. На решење о одузимању лиценце немам право жалбе, без лиценце не могу да радим ни у једној школи у Србији. Министар Шарчевић показао је добру вољу да помогне да се правно реши ова ситуација, али потребно је да се измени закон. И даље сам без посла, али надам се да неће проћи много времена до мог повратка у учионицу, међу ђаке. Захвалан сам својим ученицима, јер без њих и њиховог залагања за мој проблем нико не би ни чуо.
Милојевићев, али и случај још неколико његових колега који су трајно остали без права на рад у просвети, иако су доказали да су жртве клевета, отвара питање накарадности прописа или одлука оних који законе треба да примене.
У случају двојице Нишлија који су остали без лиценце – наставника математике у ОШ „Свети Сава“ Живадина Дисића и наставника математике у ОШ „Ћеле-кула“ Љубише Динића, најбоље се види да и министарство има двоструке аршине. Позивајући се на исти закон, министар Младен Шарчевић је поништио одлуку свог претходника о одузимању лиценце за рад Љубиши Динићу, образлажући да је судски поступак по Динићевој жалби још у току и да је одузимање лиценце пре правоснажне пресуде ускраћивање уставом загарантованог права на рад. У готово идентичној ситуацији нашао се и Живадин Дисић, чији судски спор против школе такође траје, али министар је одбио захтев да се поништи његово решење о одузимању лиценце.
– Министар је неједнако поступао, иако су случајеви идентични. Наиме, и њему и мени, лиценца је одузета пре завршетка радног спора, што је незаконито, међутим, колеги Љубиши је, из потпуно оправданих разлога, лиценца враћена, а мени није – каже Дисић за „Новости“.
Дисић каже да су његови проблеми почели „када је одлучио да пријави криминалне радње у школи“. Са посла је удаљен јер је наводно ударио колегу, иако он тврди да је у прекршајном поступку доказао да није крив, те да је колега насрнуо на њега. „Грех“ Љубише Динића био је то што је викао на директорку.
И Дисић и Милојевић указују на још један проблем – због одлучности појединих директора школа да се разрачунају са неистомишљеницима трпе сви порески обвезници, на чији рачун иду огромне казне због изгубљених судских спорова.
Професор у Нишу прети штрајком глађу
Оставио сам министру времена да се позабави мојим случајем. Ако до 10. фебруара не буде пронађено решење, започећу штрајк глађу испред Министарства просвете. Придружиће ми се још двоје колега који су у сличној ситуацији – каже Живадин Дисић.
(Новости)
