Home >> Реформа >> „Он“, „њима“ и „нама“: Представљање стратегије

  • Форум
  • Коментари су искључени на „Он“, „њима“ и „нама“: Представљање стратегије

Коментар ФБГ:  Ми (синдикати) се десет година залажемо за већа улагања у образовање. Шта смо успели за десет година? За десет година успели смо да актуелни министар просвете, који ће остати запамћен по смањењу издвајања за образовање, на једном високом и важном скупу за добијање кредита издекламује нашу реченицу: „да образовни систем Србије не може да напредује без већих улагања“. Чак је научио и бројке: „издвајања из БДП-а треба повећати са садашњих нешто више од три одсто на шест одсто.“

На скупу у Сава Центру били су сви. И „ми“, и „они“, и „он“. Поставља се питање коме он то прича. Нама? Њима? Себи? Као, „они“ за образовање издвајају само 3%, па „он“ „њима“ (и „нама“) каже да је то јако мало, и да се повећа. Ко да повећа? „Они“? „Ми“? „Он“? Цветковић? Тадић? Ђилас? Веља? Дачић? Цеца? Шешељ из затвора? Дежер? Празне приче. Чекаћемо ми још десет година.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић и шеф Делегације ЕУ Србији Венсан Дежер отворили су данас у Београду дводневну конференцију „Добре праксе и партнерства – кључ ефикасног, квалитетног и праведног образовања“, на којој ће, како је најављено, бити представљена Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године. Венсан Дежер изразио је наду да ће Србија вечерас добити добре вести из Брисела и да ће шефови држава и влада чланица ЕУ одобрити Београду статус кандидата за чланство у Унији.

Према његовим речима, образовање је важно поглавље правне тековине ЕУ и пред Србијом ће на том путу бити доста изазова.
Говорећи о инвестицијама ЕУ у систем образовања у Србији, Дежер је истакао да је Унија инвестирала 61 милион евра у четири области – стручно образовање, социјалну инклузију, квалитет образовања и систем вишег и високог образовања. Дежер је нагласио да су модернизовани планови и наставни програми, смањен је број напуштања школа, уведени су програми „друге шансе“, односно образовања одраслих, уведено је оцењивање колико је образовање које стичу млади аналитичко, а Србија је ангажована у различитим програмима европског образовног система, као што су ТЕМПУС или Ерасмус Мундус.
„Ово је земља за нас“ у мраку
Скуп је почео наступом хора Основне школе „Дринка Павловић“ из Београда. Док су деца изводила песму ЕКВ „Ово је земља за нас“, у Центру „Сава“ је нестало струје. Убрзо се укључио агрегат, а деца су кренула да певају из почетка. Министар образовања Србије Жарко Обрадовић истакао је да су три основна циља модернизације и реформе образовања – унапређење доступности образовања, квалитет и ефикасност.
У Србији 2.682 наставника нема пун фонд часова
Министар просвете и науке изјавио је данас да у Србији има 2.682 наставника без пуног фонда часова, док је око стотину њих „нераспоређено“. Обрадовић је на конференцији напоменуо да је узрок тог проблема смањење броја ђака у школама и потреба за рационализацијом мреже школа у Србији.
„Од 2002. до 2010. године смањен је број основаца за 15,5 одсто, средњошколаца за 7,86 процената, а број одељења укупно је мањи за девет одсто“, рекао је он.
Министар је напоменуо да је угашено 1.585 одељења, а да постоји око 4.000 одељења за десетак ученика и мање, попут истурених одељења матичних школа или одељења у којима се образују припадници националних мањина.
„Овај демографски проблем није се одразио на смањење броја наставника у основном и средњем образовању, али је утицао на смањење броја запослених са пуним радним временом“, казао је он. Обрадовић је додао да одређен број наставника, да би повећао свој радни фонд истовремено ради у неколико школа, чак и у различитим општинама. Министар је навео да образовни систем Србије не може да напредује без већих улагања и напоменуо да је циљ да се проценат БДП, који се улаже у образовање, са садашњих нешто више од три одсто повећа на шест одсто. Он је подсетио да су током мандата ове Владе Србије донета четири стратешки важна закона – закон о основама система образовања и васпитања, о основама предшколског образовања, о уџбеницима и наставним средствима и о ученичком и студентском стандарду. Обрадовић је нагласио да је од увођења обавезног предшколског програма за 49 одсто повећан број деце која похађају тај степен образовања, док је у оквиру програма социјалне инклузије омогућено праћење наставе за децу са инвалидитетом, сметњама у развоју и децу из социјално осетљивих група. Када се говори о школовању ромске деце, Обрадовић је рекао да је за десет одсто повећан упис ромске деце у прве разреде основне школе у школској 2010/2011 години, него годину раније. Упис ромских средњошколаца је повећан са 8,3 на 20 одсто, док је у школској 2010/2011 години уписано и 149 студената, рекао је Обрадовић и истакао да је за ромске ученике исплаћено 439 ученичких и 177 студентских стипендија. За ученике првог, другог и трећег разреда основних школа обезбеђено је 228.000 комплета бесплатних уџбеника и скоро 40.000 ученика и студената добија стипендије, рекао је Обрадовић.
О целоживотном учењу, рационализацији, ПИСА тестирању …
На конференцији ће бити речи о Програму за целоживотно учење, ефикасности образовања, Програму рационализације у школству, модернизацији и стандардизацији образовне инфраструктуре, у сусрет ПИСА тестирању током ове године, саопштило је Министарство просвете и науке. Радне групе бавиће се, између осталог, темама међународних испитивања, података добијених истраживањима, ПИСА истраживањем – налазима и препорукама, темом завршних испита и матура… Учесници ће расправљати и о проблемима управљања школом и оснаживања директора, наставницима будућности, компетенцијама школе као институције у одговору на насиље, превенцији насиља из угла наставника и директора, улози родитеља у превенцији насиља, образовању Рома, инклузивном образовању… У уводном делу конференције, обратили су се Венсан Дежер, шеф Канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор, саветник у Амбасади Швајцарске Беатрис Мајер и извршни директор Ромског образовног фонда Јудит Сира.
Боља усклађеност с потребама привреде
Стратегија развоја образовања до 2020. године, како је раније најавио координатор тима за израду тог документа Властимир Матејић, треба да буде усвојена током марта и тај документ предвиђа бољу усклађеност с потребама привреде, могућност увођења обавезног средњег образовања, квалитетније, обухватније и ефикасније образовање на свим нивоима. Стратегија предвиђа флексибилније образовање, могућност да се млади образују тако да и у условима неизвесности и криза могу сами себе да запосле. Идеја је да до 2020. године имамо 38 одсто младих са високим образовањем, да факултети и професори буду одговорнији, да раде на факултету пуно радно време, а не да долазе на посао кад хоће, рекао је Матејић и додао да документ предвиђа и већа издвајања за образовање и механизме који стимулишу ефикасност студирања. Планирано је и увођење мастера на струковним студијама, као и да се више младих уписује у гимназије, а стручна матура, након завршене средње стручне школе, треба да омогући проходност на коресподентне факултете.

Top