Home >> Друштво,Образовање,ПКУ >> Потврђена корупција огромних размера

nemanjina

 

У београдским гимназијама 121 слободно радно место!

 

Потврђена корупција огромних размера

 

Да синдикално ангажовање није увек узалудно, доказује јучерашња вест о броју слободних радних места у школама, која је потврдила да у просвети влада корупција огромних размера. Синдикати се годинама боре против ове појаве, али релативно безуспешно.

 

Тек протекли штрајк просветних радника, који је трајао пуних 5 месеци и у коме су учествовала сва четири синдиката просвете, издејствовао је обећање Министарства просвете да ће се овој појави стати на пут, како би се постојећим технолошким вишковима повећала норма.

 

Јучерашњи списак слободних радних места у школама шокирао је јавност, па чак и синдикате:  у школама Србије има око 12.000 слободних радних места!  Листа потреба је показала да су синдикати, који годинама тврде да се радна места у просвети крију од стране директора школа и чувају за запошљавање „преко везе“.

 

Сва ова места за сада „покривају“ професори ангажовани на одређено радно време који, супротно закону, ту раде и по више година.

 

Математика

 

Пошто листа није коначна, простом математиком се може објаснити како је дошло до највеће корупције у српском образовању:

 

БРОЈ ШКОЛА: 1.780,

 

ПРОСЕК НЕПРИЈАВЉЕНИХ РАДНИХ МЕСТА ПО ЈЕДНОЈ ШКОЛИ: 6,7

 

1.780 X 6,7 = 11.926

 

Процена ФБГ-а је да је само мањи део од пријављених 12.000 слободних радних места оправдан, тако да се може рачунати да је око 10.000 радних места реално слободно за распоређивање технолошких вишкова, укрупњавање и допуну норме постојећим наставницима.

 

Заслужно Министарство просвете!

 

Директори школа, у мањој или већој мери, главни су „генератори“ ове појаве, што из личних, што из партијских и хијерархијских „обавеза“. Овога пута, Министарство просвете је имало вољу да нешто стварно уради, и на томе му треба честитати.

 

Овај резултат је последица и намере и наредбе министра просвете Срђана Вербића свим директорима школа да морају приказати сва слободна радна места. Директори су у великој мери поступили у складу са овом наредбом и резултат није изостао.

 

Гимназије

 

У београдским гимназијама има места за 121 професором. Ова места нису сва цела, односно исказана су у процентима радног времена.

 

У гимназијама Србије слободно је 559 места за професоре.

 

Број слободних радних места у београдским гимназијама:

 

1                                  7

Филолошка                9

3                                  0

4                                  6

5                                  13

6                                  1

7                                  6

8                                  6

9                                  1

10                                16

Спортска                    12

12                                2

13                                4

14                                6

15                                3

Свети Сава                9

Математичка             0

Земунска                    1

Лазаревац                  7

Обреновац                 8

Младеновац              4

9Comments

  1. Ванда каже:

    Нажалост, већина тих места су људи који раде као нестручни, јер нема довољно математичара, физичара… А много је „рупа“ направио и закон о забрани запошљавања. Код мене у школи је неколико „празних“ места, нико их не крије, али три године људи раде на одређено време јер није било услова да се приме, а на листи није било никог ко би дошао на та радна места.

  2. Драган каже:

    Млади људи који желе да раде у просвети јесу највећи губитници у причи о слободним радним местима. Природно је да квалитет рада буде најважнији критеријум када се врши утврђивање предности при запошљавању. Министарство није урадило најбитније: да осмисли ваљане критеријуме вредновања рада и да их спроведе без изузетка. Резултате постојећег критеријума вредновања, попут гомилања часова стручних семинара, видимо у пракси.

  3. Jedna od 559 каже:

    O čijoj korupciji se ovde priča? Da li to pričaju sindikati i sindikalci koji su od svih štrajkačkih zahteva uspeli samo da izdejstvuju svoje procente i svoje privilegije (a o obećanim zakonima, pomoći, platnim razredima, kvalitetu obrazovanja… – niko više i ne progovara).
    Ali zato, sindikat je uspeo da ustoliči novog neprijatelja broj 1. – radnika na određeno.
    Dame i gospodo sindikalci, u znak protesta, u ponedeljak ću izaći iz sindikata, jer ne želim više da budem deo te priče – sindikata koji se samo bori za svoje procente, privilegije i da se sindikalni aktivisti zaštite kao bubamare, ponekad i za svinjske polutke, a mene i čitavu jednu generaciju profesora tretiraju samo kao brojke na papiru iskazane u zbiru slobodnih radnih mesta.
    Radim u jednoj gimnaziji dve godine na upražnjenom radnom mestu koleginice koja je otišla na drugo plaćenije radno mesto. Pre toga sam takođe radila na nekim zamenama 2-3 godine, kao i mnogi od nas, dok se ne ukaže prilika. Moje mesto je deficitarno, nije bilo tehnoloških viškova. Pored mene ima još kolega koji rade na određeno vreme na čijim mestima nije mogao u tom procentu da se zaposli tehnološki višak, a koji su dobri i ljudi i stručnjaci.
    I eto, ukazala se prilika, moja škola je tražila konkurs dva puta, ali nije odobren zbog zabrane zapošljavanja. Sada se moje i druga mesta nalazi na listi slobodnih radnih mesta. I ja i dalje ne mogu da dobijem konkurs jer se čeka da se možda pojavi tehnološki višak, ako ne ovde možda u drugom gradu ili u narednih par godina…
    Da li mi treba da čekamo sledećih 10 godina da se svi koji su ikada zaposleni na neodređeno vreme u budućnosti osiguraju ako jednog dana postanu tehnološki viškovi, pa se njima čuva mesto?
    Da li neko razmišlja koliko je direktora u međuvremenu pozapošljavalo svoje rođake, prijatelje, komšije… na neodređeno vreme i sad ih proglasilo za tehnološke viškove i oni imaju prednost u odnosu na nekog radnika na određeno vreme koji je došao u školu preko biroa ili po preporuci iz neke druge škole. Ili da li neko ima uvid u to koliko profesora na neodređeno imaju čak i manje staža od nekih profesora na određeno?
    I da li bi mi neko objasnio zašto bi neko, ko je jednom dobio šansu da se zaposli na neodređeno, tu privilegiju zadržavao do kraja života. Da li treba da čuvamo mesto i za potencijalne tehnološke viškove bilo gde u državnim službama. Nažalost ljudi ostaju bez posla i u bankama, privatnim firmama, apotekama, prodavnicama… i niko im nigde ne čuva posao. A tamo gde je najbitnije da bude dobar kadar, u prosveti, jednom se zaposliš i nije bitno da li si loš, da li si stručan ili možda čitaš novine na času… sindikat te štiti da tu ostaneš.
    Gde je sindikat pogubio kriterijume koji jedino treba da su važni, a to je kompetentnost, ko kako radi, a ne da li je neko nekada primljen na neodređeno. Među tehnološkim viškovima ima dobrih profesora, ali ima i neradnika, onih koji se stalno izvlače i koji su izuzetno loši profesori.
    Gospodo sindikalci – ja sam zaposlena na određeno vreme i moje mesto nije slobodno. Ja radim na tom mestu, a ja nisam brojka i prazan prostor, već vaša koleginica koja se trudi da savesno radi svoj posao i koja ima osnovno ljudsko pravo na rad. Ne dajem za pravo nikome da smatra da zato što je nekada negde počeo da radi na neodređeno ima više prava na to mesto od mene. I spremna sam da se bodujem sa svakim od njih ali samo po pitanju kvaliteta rada.

    • admin каже:

      Уз сво уважавање, заборавили сте на једно: поштовање закона. И једно питање: зашто се нисте запослили на одређено у некој општини или или некој здравственој установи? Зашто баш у школи? Зашто баш школски систем да трпи 30% радника на одређено? Знате ли да је изашао закон по коме у јавној установи не сме бити више од 10% радника на неодређено? И, на крају, знате ли разлику између радног односа на одређено и неодређено радно време? На жалост, ви имате мања права. Синдикати се залажу за права свих, па и Ваша, али Ваша су мања. Тако каже закон, а синдикати се боре за поштовање закона. Ипак, после ове болне етапе и Ви ћете имати много већу шансу да се запослите на неодређено, јер ће кренути и конкурси. Синдикати брину и о Вама, али тек после оних који имају већа права од Вас. Желим Вам све најбоље и да се ускоро трајно запослите у школи!

    • Lila каже:

      Potpuno ste u pravu!

    • Sanja каже:

      Koleginice sasvim ste u pravu. Ako se bolje sagleda situacija, bar 30% radnika u školi uopšte ne žele da rade već žele samo platu. I to veću. Sindikat se u novom PKU za sebe izborio sa preko 20 članova PKU. Pri tom predsednik sindikata nije odgovoran ni za šta a plata mu je za 4% manja od direktorove. Ne retko baš oni pokušavaju da na crno uvedu svoje rođake u školu. Od prosvete su ono što je ona sada napravili baš sindikati. Svake godine štrajk, prekid čim dobiju nešto lično… Radnici na određeno su u takvom radnom odnosu baš zbog njih. Neradnik u prosveti je zaštićen sindikatom a vi draga koleginice i još mnogo takvih treba da sedite kod kuće. Svuda pa i u prosveti je potrebna konkurencija. Kada bismo svi bili na određeno svi bismo vredno radili i borili se za opstanak. Opet zahvaljujući sindikatu, profesori rade u po 5 škola za jednu normu. Za čega je taj čovek posle 10 godina rada. Dok nam sindikat kroje kapu bićemo sve jadniji a naša profesija poniženija.

  4. Mioljka каже:

    Ma direktori rade sta hoce, pare ne moraju da obezbedjuju, niko nikada ni nije odgovarao. Predajem u strucnoj skoli mozemo predavati vise predmeta, direktor mi je uzeo predmet koji sam dugo predavala i dao ga stranackom kolegi koji je dosao pre par godina, a ja imam 35 godina staza i jos jednu godinu do penzije. Kaze moze to je po zakonu bice kako on kaze i zaista je tako zakon je na njihovoj strani mogu da rade sta hoce bez bilo kakvih posledica.

  5. gabrijela каже:

    Sasvim sigurno ni ovo nije puna istina. Sindikat bi u sledecem koraku morao da insistira na utvrdjivanju broja onih koji rade na odredjeno vreme kao zamena direktorima i pomocnicima direktora. Takva zamena je zakonita samo ako se odnosi na direktora u prvom mandatu. Verovatno bi nas sokirao podatak koliko se radnih mesta cuva za direktore, a jos vise za njihove pomocnike iako na to nemaju pravo. Ova prijavljena mesta su samo vrh ledenog brega. Na zalost, postoje i sindikalni predstavnici po skolama koji su i sami pretendenti na mesto direktora i ucestvuju u skrivanju slobodnih mesta. U nekom bliskom novom deljenju karata to su i njihovi glasaci. Korupcija ima nevidjeno mastovite oblike u skolama..

Top