Home >> Образовање,Реформа >> „Политика“: Нова мала матура није одобрена

„ПОЛИТИКА“ – ДРУШТВО:

 

Нова мала матура није одобрена

 

Национални просветни савет није дао „зелено светло” за нов начин полагања мале матуре због спорног теста који треба да обухвати више предмета

 

 

Нова генерација осмака у Србији 1. септембра неће знати како ће тачно изгледати матура коју ће полагати идућег јуна, јер предлог просветних власти о завршном испиту на крају основног образовања јуче није добио „зелено светло” Националног просветног савета (НПС).

Ово је, наиме, био последњи тренутак да се озваничи нови концепт матуре, али будући да наступа летња пауза, следећа седница НПС-а, на којој ће се поново расправљати о овом проблему биће када већ почне нова школска година.

Оно што није спорно јесте да ће матуранти уз српски језик и математику полагати и трећи, комбиновани тест, али је питање како ће он изгледати, колико ће обухватити предмета и како ће се бодовати. Већина чланова НПС-а се заложила за то да се у наредним фазама матуре укључе и страни језици и уметност.

Срђан Вербић, руководилац Центра за испите Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, објаснио је да ће по Предлогу програма завршног испита у основном васпитању и образовању, комбиновани тест имати питања из пет предмета – географије, историје, физике, хемије и биологије. Идеја је да тестови из српског и математике носе по 10 бодова, а комбиновани 20 поена.

– Новина је и предлог да тест може да има између 20 и 40 задатака. Наиме, на основу досадашњих анализа, оба теста која су до сада имала по 20 задатака јесу уједначеног квалитета, али је проблем у начину бодовања: постоји већа сагласност код прегледача теста из математике, док је код матерњег језика већа слобода тумачења – објаснио је Вербић и додао да је зато процењено да је најбоље да се промени број задатака у српском језику, на пример – 25.

У вишечасовној расправи која је уследила, „копља” чланова НПС-а су се највише ломила око структуре комбинованог теста – броја предмета, питања и бодова. Већина професора сматра да се не сме дозволити „бубање”, већ да је потребно да тестови више личе на ПИСА, где се проверава начин размишљања ученика и у једном задатку повезује неколико предмета.

– Превише је да ученици тог узраста за завршни испит спремају седам предмета, не памтим када је тако било – рекао је професор др Љубомир Коцић, са Универзитета у Београду.

– Стварно не бих волео да будем ученик који ће полагати ову матуру. При том ће ученици одједном полагати непознате задатке из пет предмета, а ишли смо поступно са увођењем непознатих задатака из два предмета– рекао је професор др Љубомир Поповић из Друштва за српски језик и књижевностСрбије.

Весна Фила, помоћница министра просвете, рекла је да говори у своје име и да ће предложити да деца могу на почетку другог полугодишта да одаберу из којег предмета желе да полажу трећи тест и да у то буду укључени сви предмети.

Биљана Радосављевић из Педагошког друштва Србије је подсетила да су деца већ имала пробну матуру и да нису прошла славно, а професор др Бора Кузмановић се запитао шта има лоше у томе да деца знају унапред, рецимо, 100 питања од којих ће пет бити на тесту, кад се тако ради и на факултету.

Бранислав Павловић је у име синдиката рекао да је много реалније да матура као и пријемни за факултет носи 60 поена, а успех из школе 40 и додао да је за ђаке превише да полажу седам предмета, јер ни на факултету студент не излази одједном на пет испита него највише на два.

– Ја не разумем одакле оволико чуђење, ово смо све знали од 2009. године, не може се мењати концепт матуре месец и по дана пред почетак школске године. Није никоме циљ да децу покосимо на испиту и тражимо шта не знају, ово је промена концепта школе. Није знање да се нешто набуба и заборави за недељу дана после теста, већ да дете разуме и уме научено да употреби – рекла је председница НПС-а професорка др Десанка Радуновић.

На крају седнице је закључено да све ове примедбе буду достављене заводу, предлог преформулише и да се за наредну седницу доставе примери тестова које ће осмаци полагати.

С. Гуцијан

2Comments

  1. Vladan Božović каже:

    Sve u svemu totalni haos, kao što sam i očekivao Od NPS-a i MPS-a, ništa novo, ali obratite pažnju na reč PREGLEDAČ testova.
    Ministarvo prosvete na sve moguće načine ponižava prosvetne radnike. Profesore koji pregledaju ovaj imbecilni test nazivaju pregledačima, a uputstvu za bodovanje je posebna priča, napisano je tako da „pregledače“ tretira kao retardirane imbecile. Dostojanstvo prosvetitelja je srozano na nulu. Sindikati to nisu ni primetili, jer su ušla u vrzino kolo ministarstva prosvete, i snishodljive administrativne terminologije čiji su tvorci Žarko Obradović i Zoran Kostić.
    Prosvetar zvuči kao đubretar, a pregledač kao tkač. O ostalim skaradnostima, kao što je portfolio, kurikulum, fascilitator itd… sam već pisao i objasnio razlog zašto se uvode u srpsku prosvetu, pa bih ovim putem apelaovao na FBG da obrati pažnju na ovaj problem, koji deluje naivno, ali verujte mi, nije.
    P.S. Ako budem našao jedan moj star komentar o ovo temi u arhivi FBG-a objaviću ga ponovo

    • Vladan Božović каже:

      2. октобар 2012.

      Godinama se borim i pišem oštre komentare protiv ove nakazne novokomponovane terminologije, koja je zahvatila celo društvo, ali prosvetu najviše.
      Prosvetni “STRUČNJACI” koriste tu terminologiju misleći da će ih neko više poštovati i ceniti ako ispale salve tih nebuloza. Dušu dalo za dela Branislava Nušića, recimo,gospođa prosvetarka.
      Vuk Karadžić se sada sigurno prevrće u grobe , jer da je živ, sigurno ba nam rekao “Šta vam je ljudi, govorite lepim srpskim jezikom, da vas ceo svet razume, makar to bile i psovke, makar to bile i uvrede, govorite prostim srpskim jezikom, u njemu se krije lepota.”
      Dugogodišnjim proučavanjem tog problema, došao sam do zaključka, da nije stvar samo u pukoj retorici kao što piše Profesor Nikola Potkonjak. Naime, iza te terminologije krije se mnogo mračnija i opasnija zavera, koju bih nazvao birokratizacija prosvete. Upotrebom tih termina, malo po malo, se prosvetni radnici pretvaraju u administrativne poslušnike i birokratske krpe, zato što im, posle milion puta ponovljene besmislice, ta ista besmislica dobije smisao, naravno, izvitoperen i nakaradan, klasično ISPIRANJE MOZGA.
      ZAŠTO!!!!
      Zato što savremenom društvu nisu potrebni dostojanstveni i autoritativni profesori, nego birokratski poslušnici, koji će mnogo da rade, a nimalo da se bune, naravno, uz bednu platu.
      I nemojte misliti da su to ovi “naši” smislili, oni su isuviše glupi za tako nešto. Njima je ubačeno kukavičje, jaje, po modelu Norveške i Švedske, gde ne postoje nikakvi profesori, nego robotsko-ropska prosvetarska radna snaga, da ne kažem prosvetari.

Top