Home >> Образовање >> Почиње лиценцирање директора школа

Да би неко био директор школе не значи да је довољно да буде само добар наставник и да познаје струку, већ мора да буде и педагог, правник, шеф рачуноводства, психолог, пи-ар, да буде информатички писмен, влада најмање једним страним језиком, да познаје закон, да прати развој сваког ђака и да се непрекидно усавршава.Ово су само неке од карактеристика који ће уз „дебелу доказну документацију” о плановима за рад и развој школе и његов лични развој убудуће бити неопходни свим наставницима који буду желели да седну у фотељу првог човека основне или средње школе.

 

Дуго најављивано лиценцирање директора почело је ових дана, а првих 20 дозвола биће подељено у јулу. Како је замишљено, лиценцирани директори би након тога обучили нових 200 директора како би до краја ове године било обучено до 2.000 особа.

– У Србији нема толико образовних установа, али се претпоставља да ће се као кандидати за лиценцу појавити и стручни сарадници и помоћници директора. Циљ је да Србија добије компетентне људе, професионалце, да овај посао раде они који то стварно умеју. Оно што је до сада била невоља јесте што то нисте могли да проверите док неко не постане директор, а онда добије четири године и за то време направи велику штету. Јер, неко може да буде јако добар професор, али да не зна да ради менаџмент. Стандарди су веома захтевни и вероватно ће бити они који ће да се препадну и одустану. И добро је да се коначно види шта је све потребно за ову функцију, јер ви у Београду данас имате директоре који не знају да користе рачунар – каже за „Политику” директорка Техничке школе „Дрво арт” Зорица Ђоковић.

Она је била у групи 20 директора (основних и средњих школа и вртића) и 10 саветника Министарства просвете и науке који су се управо вратили са обуке у лиценцирању, која је одржана на Институту за едукацију при Лондонском универзитету, а о чему ће колеге обавестити на предстојећој конференцији у Центру „Сава”. Ова група која је била у Лондону радиће и на изради правилника за лиценцу за директоре.

Иначе, нови директори морају да положе лиценцу у року од годину дана од ступања на дужност, а било је предвиђено да директори изабрани по старом закону имају две године да то ураде. Од тада су прошли сви рокови, јер нису донети подзаконски акти, а министар Жарко Обрадовић је најавио да ће то сада бити завршено у најкраћем року.

– У Лондону су нам показали како изгледа процес лиценцирања и уједно смо посетили и њихове најбоље школе. Код њих је то много сложенији процес и у форми испита на крају, што неће бити случај код нас – објашњава саговорница.

По њеним речима, директор ће морати да поднесе „доказни материјал” да заслужује лиценцу, од годишњег плана рада па до школског сајта. Он ће моћи у пријави да напише да је најбољи директор кога је та школа икада имала, али ће то морати и да документује.

– Дакле, сваки директор ће прво да уради самопроцену, да наведе шта му није јача страна, односно које су области у којима још треба да се развија и после ће то да ради у пару са другим директором. Потом ће међусобно да прегледају документацију и онда још једном проћи читав поступак са неким од саветника који су били у Лондону. Тек када ови супервизори кажу да је све у реду, директор ће моћи да се пријави за лиценцу у Министарству просвете и науке са свом документацијом. Потом из министарства долази саветник који није учествовао у претходном процесу – он проверава документацију и иде на терен да провери да ли је све стварно тако како је написано (разговара са запосленима, родитељима, ученицима, представницима локалне самоуправе) – објашњава Зорица Ђоковић.

Сандра Гуцијан

………

Како раде „изванредне” школе у Енглеској

Наши професори су обишли и 11 школа у Лондону које имају звање „изванредних”. „Највећи утисак свих нас је посвећеност наставника, ми ћемо много морати да радимо да то достигнемо. Те школе су наравно и боље опремљене, свака учионица има паметну таблу и она се користи, сви примењују активне методе, нема класичног седења двоје по двоје, раде се експерименти, час траје сат времена и за то време наставник промени неколико облика рада. Они имају и велики број помоћног особља, на 50 наставника буде 50 сарадника и асистената, а у школи која има 27 одсто деце са посебним потребама, има чак седам координатора за инклузију. Оно што је мана јесте што деца имају много тестирања која се углавном своде на заокруживање, па им је на крају школовања сиромашан речник”, прича Зорица Ђоковић.

Top