ставке петорице чланова Националног савета за високо образовање (НСВО) епилог су вишемесечног неслагања представника академске заједнице и Министарства просвете, науке и технолошког развоја у вези са новим законом о високом образовању. Проф. др Дејан Поповић, председник овог тела, јуче је поднео оставку, а то су учинила и четворица академика – Владимир Костић, председник САНУ, Владица Цветковић, Ђорђе Шијачки и Слободан Грубачић.

Поповић је за „Политику” рекао да су разлози за његов чин „садржани у писмима која су НСВО, Конференција универзитета Србије (КОНУС) и Српска академија наука и уметности (САНУ) слали Младену Шарчевићу, министру просвете, науке и технолошког развоја”, којима су покушали да иницирају промене недавно усвојеног закона. Овај акт, по њиховом мишљењу, умногоме је проблематичан, посебно зато што умањује аутономију универзитета и академских слобода, што је видљиво, између осталог, и у предвиђеном начину формирања националног савета за високо образовање и других тела, у којима је повећано присуство представника извршне власти науштрб присуства представника универзитета.

Академик Ђорђе Шијачки такође каже да поменути дописи ове три наше најважније институције образовања и науке, упућени ресорном министарству, јасно говоре о томе зашто се одлучио на овај чин.

– Иза наших изнетих ставова стојим у потпуности. Истакао бих да је Савет радио у истом саставу готово три године. Постигнути су за то време велики резултати, који се виде из обимних извештаја које смо подносили Скупштини Србије. Покушали смо да дамо озбиљан допринос квалитету и угледу нашег високог образовања, да подстакнемо његов развој. Ово што се сада дешава је прилично ретроградно и у супротном је смеру са свим нашим претходним напорима – додао је Шијачки.

Академик Владица Цветковић истиче да је његов рад у НСВО, за који је био плаћен, постао бесмислен оног момента кад је Министарство просвете послало нацрт закона у Скупштину Србије, у верзији коју, каже, НСВО није видео, а он је и на претходну верзију имао низ примедби које нису усвојене.

– Од тог тренутка рад Савета за мене лично није имао никаквог смисла. То је највише тело које у овој области имамо, а реч је о највишем акту који је уређује. Ако ту постоји игнорисање његовог мишљења, онда ни за друге ствари, које су мање важне, нема места – оценио је Цветковић.

Овај, сада крњи састав НСВО, који после јучерашњег дана нема председника, и који од 21 члана (један недостаје због избора на другу функцију) сада има њих 15, како објашњава извор нашег листа, може да настави да функционише, будући да још постоји кворум за рад. Његово постојање ограничено је на највише шест месеци од дана ступања на снагу Закона о високом образовању (7. октобар 2017), па би до 7. априла 2018. требало да се формира нови састав овог тела. Тај процес дешаваће се управо према одредбама новог закона, који и јесте споран за академску заједницу. Уместо Скупштине Србије, нове чланове сада ће именовати Влада Србије, након што институције предложе своје представнике: Министарство просвете науке и технолошког развоја седам, КОНУС шест, Конференција академија и високих школа два и Привредна комора два. По претходном законском решењу састав је био другачији: Влада је имала седам представника, Конференција академија струковних студија два и КОНУС дванаест, док Привредна комора није предлагала чланове.