Home >> Образовање,Писма >> Писмо из Ниша

Професор Невенка Божовић: Трагикомедија српског односа према добрим професорима. Колико кошта добар професор? А колико лош? А тек колико сваки осредњи политичар?? Одавно је наша држава заборавила ону стару, истиниту изреку: Добар професор кошта много. Лош професор кошта много више“. Ма ко уопште разуме ту разлику између „много“ и „много више“? А разлика је управо наша несрећна стварност коју за све нас, ни криве ни дужне, креирају лоши професори и осредњи политичари.

 

Душица Симић, професор енглеског језика

 

Балада о дневницама и дневницима

Прочитах ових дана у дневној штампи текст о путовању народних посланика „у студијску посету Сједињеним Америчким Државама у оквиру програма „Отворени свет“, а на позив Америчког савета за међународно образовање“ Врлих десет народних представника лако су се распоредили према припадности странкама и показали завидно јединство кад су у питању циљеви путовања. Јединствени су још у једном: одлучно траже да им се исплате путне дневнице у износу од 89-101 долара по дану (у зависности од града у који путују) или, укупно, 1068 долара по особи. Е, ту је дошло до невоље пошто некако, изгледа, није било начина, или воље, да се та сума исплати. Пале су тешке речи, поставила су се питања шта ће сироти парламентарци јести и пити дванаест дана, јер, ето, плаћен им је само прекоокеански лет, смештај са хотелским доручком и боравак у породицама америчких колега (где ће засигурно гладовити). А где је ту још надокнада за патњу због одвајања од специјалитета драгог им скупштинског ресторана.
Читајући ове редове, запитах се, пре свега, да ли је ово путешествије баш неопходно у овом тешком тренутку „болних резова“. Да ли је остваривање циља „да ојачају разумевање између Србије и САД, унапреде познавање изборног система САД и остваре боље и јаче везе између две државе“ могао и другачије да се оствари? Да ли је извршена самоевалуација и јесу ли правилно одмерени општи стандарди постигућа? Је ли предвиђена екстерна контрола? Можда би двоје-троје представника могло да пренесе драгоцена искуства својим колегама. Можда и интернет ту нешто помаже, можда…
Нисам стручњак за парламентаризам и дипломатију, па нећу превише о овим питањима. Међутим, не могу а да не направим нека поређења са светом у којем ја радим већ 35 година.
Ето, пролетос су се двоје ученика Гиманзије „Светозар Марковић“ из Ниша пласирали за највише надметање у области математике- математичку олимпијаду (и вратили се са златним медаљама). Какво задовољство за њих и њиховог професора Милоша Милосављевића који је све што је знао, а зна много, уз огроман труд, уложио у овај успех. Али авај! Олимпијада се одвијала у Јоханесбургу. Далеко, брате! Знате ли колико кошта авионски превоз, па хотел! За ученике се још којекако нађоше средства, али за професора никако. Уосталом, шта ће он тамо. Неће стварати везе између двеју држава нити унапређивати знање о нечијем просветном систему. Може само да се младим такмичарима нађе као ослонац и подршка да евентуално укаже на неку грешку у бодовању или предложи улагање жалбе. И да ли ће уопште такмичари бити сигурнији ако је уз њих сигурнији ако је уз њих професор који их неколико година зналачки припрема, а и сам је некадашњи такмичар?
Шта? Тај професор је још и добитник Светосавске награде за изузетна достигнућа у образовном и васпитном раду? Па ето, испоштован је, шта би он више! У Јужну Африку о државном трошку, а можда и дневнице? Е што је много, много је. Па ко је видео, шако јада, да професор толиким парама влада! Коме је то важно?
Важно је било професоровим школским друговима, колегама, математичарима (некада такође врсним такмичарима) који раде по беом свету. Иако нико то од њих није тражио, скупили момци силан новац и платили трошкове и то без приче о унапређивању односа, из чисте љубави и осећања поноса. Поносни су на свог колегу, ученичку памет и знање, на своју школу и земљу.
А дневнице? Није их било. О њима ће се говорити ако случајно средњошколци крену на екскурзије (што ће бити тешко, треба да се штеди), па се постави питање плаћања разредних старешина које их воде.
Гиманзија „Светозар Марковић“ из Ниша је у последњих десет година на светска такмичења из математике, физике, информатике, биологије и других области послала изузетно велики број ученика. Сваки пут је тај одлазак значио мољакање спонзора, трагање за добротворима, вапаје у медијима. Исто се догађа и приликом организовања фестивала науке значајних за образовање на регионалном нивоу и на нивоу целе Србије, па и Европе. О дневницама, наравно, уопште не говоримо.
Толико о значајним и значајнијим циљевима, о дневницама и дневницима. Док се сва та питања не реше, живели нам школски другови! Можда их имају и господа парламентарци. Њихови се пријатељи нису досетили да финансирају племените циљеве и спасу пријатеље глади и жеђи. Можда су ту у питању и неке заслуге, и Милошеве и парламентарне. Другови се међусобно ипак најбоље познају.
Невенка Божовић професор ( од 1975) Гиманзије „Светозар Марковић“ у Нишу

6Comments

  1. Благоје Парошки каже:

    Поштовани господине Сокићу. Молим вас да ми одговорите на питање, да ли је могуће да на вашем сајту објавите писмо моје колегинице из Новог Сада? Веома ценимо ваш сајт и њој би била велика част ако бисте узели њен текст у разматрање. Текст говори о разлозима за штрајк. У нади д ћете ми одговорити, поздрављам вас са поштовањем.

    Благоје Парошки

  2. Marija каже:

    Bravo za drugare I kolege Miloseve ! Sramota je velika sto vaznost obrazovanja umire u ovoj zemlji I biti glup, neobrazovan, polupismen postaje jako popularno. Marija

  3. Dalibor каже:

    Toliko istinito i tačno da deluje bolno i razarajuće. Sjajno napisano koleginice! Sami smo krivi što smo to sve dozvolili i što žmurimo i dalje.

    • Гром каже:

      Баш тако.
      Над нашим жалопојкама неће се они потрести.

  4. Kolega каже:

    Svaka Cast! 🙂

Top