Home >> Историја >> Павле Маринковић


Правник, новинар, политичар и допломата; министар просвете од 16. агвуста 1919. до 18. октобра 1919. и од 18. октобра 1919. до 19. Фебруара 1920.

Син Димитрија Маринковића, бившег министра правде, унутрашњих дела и председника владе. Рођен је у Београду 15. Јуна 1865. После положене матуре у Првој београдској гимназији школске 1885/86. студирао је и завршио правне науке у Паризу и стекао степен лисанс.

По повратку у отаџбину постављен је за судског писара Првостепеног суда у Ужицу. Бавио се новинарством; покренуо је са Слободаном Јовановићем, Живојином Перићем и Павлом Поповићем дневни лист Ред 1894. Сарађивао је у часопису Српски преглед.

Отправних послова посланства у Петрограду и Атини био је од 1895. до 1898; посланик у Софији од 1901. до 1903, а у Букурешту од 1914. до 1919. Народни посланик је од 1905. до 1914, а после Првог светског рата постављен је за министра шума и руда 1919, и министра вера од 1920.

По повратку из Атине, покренуо је са Јанком Веселиновићем и Браниславом Нушићем Звезду, књижевни лист 1898, а с Јованом Адамовићем дневни лист Правду, орган Напредњачке странке 1904. Бавио се позоришном и књижевном критиком и радио на унапређењу позоришта.

Један је од твораца Устава из 1901. године.

За време првог министровања од 12. јула 1900. до 27. априла 1901. отворене су Богословија „Свети Сава“ и прва Женска ућитељска школа, у Београду 1900; донет је Закон о Народној библиотеци у Београду, 23. јануара 1901, а Правила о унутрашњем уређењу и раду у Народној библиотеци прописана су 30. јануара 1901. Исте године основан је Етнографски музеј у Београду, а при Министарству просвете Уметничко одељење.

Наставни план и програм рада учитељских школа са трогодишњим трајањем замењен је сталним програмом за све учитељске школе у Краљевини СХС, уредбом од 18. августа 1919.

На свечаности у Сремским Карловцима 30. августа 1920. прочитао је Указ краља Петра 1. од 18. августа 1919, којим је потврђена Одлука Архијерејског сабора о поновном васпотављању Српске патријаршије.

Умро је у Врњачкој Бањи 11. јуна 1925.

ДЕЛА: Спољна политика Србије, 1906; Срби и Мађари, 1912; Југословенска демократска лига, 1919.

Top