Home >> Образовање >> Овај задатак директор Математичке гимназије не уме да реши

  • Коментари су искључени на Овај задатак директор Математичке гимназије не уме да реши
Овај задатак директор Математичке гимназије не уме да реши

Интересовање ђака за ову школу не јењава, али постоји мањак професора математике, физике, информатике, хемије, одлазе у пензију, али и „преко“

Упис у Математичку гимназију траје до 1. јуна и очекује се да, као и прошле године, три мала матуранта конкуришу на једно место.

Нажалост, нема толико кандидата за место наставника стручних предмета, ни за школу од националног значаја. По закону и колективном уговору, на места која недостају запошљавају се технолошки вишкови.

Директор Математичке гимназије већ неколико година не може да реши један задатак. Професори математике, информатике, физике одлазе. У пензију, у иностранство, за бољом платом.

„Ако најквалитетнији наставници не раде са најбољом децом, неће бити оваквих резултата, какве наши ученици постижу“, истиче директор Математичке гимназије Срђан Огњановић.

Традиција дужа од пола века и 500 медаља. То су резултати који обавезују – највиши критеријуми за упис ученика и за оне који их уче.

„Уживамо да продубљујемо и своје и њихово знање. Можда нас највише препоручује рад на факултету. Вероватно нас наши професори примете по добрим резултатима и препоруче. Математички факултет има изузетну сарадњу са Математичком гимназијом“, каже професорка математике Бојана Матић.

Али у учионицу би тек мање од половине оних који упишу математички факултет. Слично је и код других предмета.

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић упозорава да постоји мањак професора математике, физике, информатике, хемије.

„Мислим да ће ускоро бити мање и професора књижевности и једноставно не можете људе који ту већ раде да задржите“, напомиње Јасна Јанковић.

Математичка гимназија је, за претходне три године, колико траје забрана запошљавања у јавном сектору, запослила 15 наставника, технолошке вишкове из других школа. Али не за стручне предмете.

Огњановић наводи да за те предмете нема технолошких вишкова.

„Тако да смо били принуђени да неке младе људе запошљавамо на одређено време до расписивања конкурса. То се одлаже и ствара немирну атмосферу за рад са ученицима“, додаје директор Математичке гимназије.

Из Уније синдиката просветних радника поручују да се залажу за системско отварање конкурса тамо где је мање људи.

„Где се указује потреба за одређеним бројем људи, уз јаку контролу да се пусте конкурси“, каже Јасна Јанковић.

Тренутно, у Србији тек два наставника математике немају ниједан час ни у једној школи. Упражњених места је, само у Београду, бар 20 пута више.

(Фонет)

Top