Докторске дипломе, које је оспорио претходни сазив Комисије за акредитацију (КАПК), биће признате као валидне и то ће бити унето у измене Закона о високом образовању, изјавио је за Данас помоћник министра просвете за високо образовање Бојан Тубић.
Реч је о 103 дипломе за које је КАПК утврдила да су издате на високошколским установама које нису имале сагласност Министарства просвете за извођење магистарских студија, па самим тим нису имали право да омогуће студентима да пријављују и одбрањују докторате. Тубић објашњава да квалитет поменутих докторских диплома није споран већ да је проблем формално-правне природе и различитог тумачења прописа.
– Неке установе нису имале посебну сагласност на наставни план и програм магистарских студија, али су испуњавале услове за почетак рада и обављање делатности и поседовале су дозволу за рад. Код њих су долазили студенти који су магистарске дипломе стекли на неким другим факултетима и ту пријављивали, одбранили докторску дисертацију и стекли звање доктора наука. Комисија је утврдила да те установе нису имале сагласност на наставни план магистарских студија, али је питање колико је тада била пракса да се та сагласност добије. Студенти нису криви што су уписивали факултете који су имали дозволу за рад и нису проверавали да ли потребна посебна дозвола за извођење магистарских студија. То нису докторске студије по новом које морају да буду акредитоване већ само пријава и одбрана докторске дисертације по старим прописима – објашњава Тубић.
Он каже да студенти не могу да трпе штетне последице због различитог тумачења прописа.
– Комисија каже да установа која није имала сагласност за извођење магистарских студија није могла да дозволи пријаву и одбрану докторских дисертација. Наш став је да студенти не могу да трпе штетне последице, јер ако су установе биле акредитоване и добиле дозволу за рад, оне су могле да дозволе пријаву и одбрану доктората, без обзира што нису имале формалну дозволу за магистарске студије – истиче Тубић.
На питање да ли треба да одговарају високошколске установе које су издавале докторате, он одговара да је после 10, 12,13 година тешко утврдити јесу ли неки радили несавесно и додаје да су многи факултети били савесни и веровали да уз дозволу за рад имају право да омогуће студентима пријаву и одбрану доктората. Он истиче да цифра од 103 оспорена доктората није коначна и да се претпоставља да их има много више, те да нису желели да изазивају правну несигурност. Подсећа да су ове дипломе признате као валидне у два круга акредитације, а у трећем су оспорене.
– Неки власници тих доктората су запослени као наставници на високошколским установама. Имали смо случајеве суспензија, давања отказа, неке институције нису могле да добију акредитацију јер је један или неколико њихових наставника имало такве докторате. Имали смо ланчану реакцију да се оспорава акредитација, као и дипломе студената који су их код таквих професора стекли. То је правна несигурност коју хоћемо да решимо и да то буде унето у закон, да не би било недоумица и различитих тумачења – каже Тубић.
Извор: Данас
