Home >> Друштво,Реформа >> Основна школа са девет разреда?

  • Коментари су искључени на Основна школа са девет разреда?
Основна школа са девет разреда?

Садашњи предшколци били би прваци, док би ћаци имали три циклуса по три разреда

Основна школа требало би да траје девет, уместо садашњих осам година. Деци се не би додавала додатна година школовања, већ би се садашње предшколско рачунало као први разред. Основно образовање би било подељено у три циклуса, по три разреда. Ово је правац у којем би могла да се реформише основна школа, о чему је у четвртак расправљано на трибини Одбора за образовање Српске академије наука и уметности.

Било је аргумената и за и против увођења овог модела, који није поменут у националној стратегији развоја образовања. Дилема је била и ко би изгубио и ко добио – наставници или учитељи. Да ли би учитељи предавали у четири и по или у пет разреда. Поменуто је да би период од 4. до 6. разреда био комбинација предметне и разредне наставе.

Проф. др Александар Липковски, председник Националног просветног савета, оценио је да ово не би била мала, него револуционарна промена.

– Због увођења оваквог система околне државе имају низ проблема. Ова промена подстиче се споља, због уштеда у образовању, које нам намећу кредитори и финансијери – сматра Липковски:

– За последњих 20 до 30 година, образовни систем се доста променио. Многе ствари рађене су на брзину, многе упропаштене, па је систем доведен у незавидну ситуацију. Без подршке друштва нема озбиљне реформе образовања.

Навео је и да је нужно да се издвајање за науку са три повећа на шест одсто БДП-а. Према његовом мишљењу, неопходно је увести и једносменски рад у школама.

Др Стеван Јокић, научни саветник Института „Винча“, говорио је како је нужно да промене у образовном систему прате промене у друштву, јер данашњим ђацима, „генерацији палчића, јер све раде са два палца на свом мобилном телефону“, треба другачија школа.

– Њима је линеарни свет књиге незанимљив. Досадно им је оно што им ми причамо. Они живе у виртуелном, а не у метричком свету. Проблем школе је што деци дајемо информације, а данас свако дете у свом џепу има све информације. Жалимо се да уче напамет, а ми смо их научили тако да уче – нагласио је Јокић.

Он је поменуо и француски податак да 25 одсто ђака заврши основну и средњу школу, а да није способно да било шта ради у животу. Зато је важно, додао је, да се наставници окрену свој деци, а не само талентима.

О настави информатике без рачунара у нижим разредима, говорио је Филип Марић са Мамематичког факултета, истичући да алгоритамско мишљење потребно за програмирање, може да се развија и уз помоћ табле и креде, а без компјутера:

– Лекција из оријентације у простору у уџбенику објављеном прошле године, и даље објашњава како се снаћи уз помоћ маховине, Северњаче, годова на дрвету. Ни речју се не спомињу Гугл мапе, иако свако дете има паметни телефон у џепу.

У прилог спорости реформи је и пример који је навео Слободан Попов из Центра за развој природних наука, технологије и информатике – важећи норматив за опремање кабинета за Техничко-информатичко образовање је писан 1987. године и каже да треба користити графоскопе и дијаскопе, иако је то одавно превазиђено.

Треба учити више језика

Професорка др Јулијана Вучо са Филолошког факултета у Београду навела је да је потребан већи број часова језика недељно, јер је настава са једним или два часа неефикасна.

– Било би корисно да се део градива других предмета предаје на страним језицима и да се учење језика спусти и на предшколски узраст. Нико се неће разболети ако учи три или четири језика. Доказано је да то има и позитивне последице на здравље – прокоментарисала је проф. Вучо.

(Новости)

Top