Бура због „Кукавице“ у књизи за средњошколце – Још једна Цецина песма у школским уџбеницима
После буре која се подигла у јавности због тога што се стих песме Марине Туцаковић „Сећаш ли се лепи громе мој“ нашао у радној свесци за пети разред издавачке куће Бигз, на друштвеним мрежама појавила се слика Клетове збирке задатака из књижевности за први разред средњих школа, у којима је такође наведена песма Марине Туцаковић „Кукавица“.
Обе песме пева фолк певачица Светлана Цеца Ражнатовић. Као и у првом случају, и овде је фотографисана само песма, а налог задатке се не види у целини, што је било довољно да изазове лавину негативних коментара на друштвеним мрежама.
А у задатку је поред „Кукавице“ наведена и песма Зорана Костића Цанета „Хоћу да знам куда води овај пут“, а на суседној страни је дата табела у којој су сугерисане најважније поруке, идеје, универзална значења текста и естетски доживљај. Од ученика се тражи да, како пише, прочитају две врло популарне песме различитих жанрова и уметничке вредности, да изаберу тврдње из табеле које се односе на једну или другу, и да се на основу тога определе за песму која није само популарна већ својом формом и универзалношћу задовољава критеријуме уметничког дела.
Тако ученици, рецимо, треба да се определе у којој песми је исказана човекова запитаност о смислу постојања и свест о сопственој несавршености. Једна од порука је и да је раскид љубавне везе представљен као врло опасан чин који може довести до трагичних последица – угинућа ластавиће то јест остављене жене. Ђаци треба да препознају и у којој песми је „приказан човеков вапај за слободом, за правом на личне изборе и прихватање права другог човека на другачије опредељење“, а где се сугерише да морално огрешење мушкарца није у чину преваре, већ у чињеници да он ту превару неће да призна. Ако је призна, врата његов срца ће му се поново отворити. Још једна од порука гласи овако: њу су одувек лагали, али је коначно научила да препозна лаж. Сада, када је способна да ту лаж раскринка, она пристаје да живи у њој, и зато га моли да не оде другој жени.
Ауторке збирке Александра Кузмић и Мирјана Стакић Савковић истичу за Данас да у поменутом задатку треба пажљиво прочитати инструкцију и разумети да овакав задатак није случајно настао, да је пажљиво осмишљен, аргументован и функционалан и да изражава професионални став иза којег стоје и за који се залажу.
– Инструкција којом се упућује како решавати задатак сугерише да све што је популарно не мора имати уметничку вредност. Инструкција наглашава чињеницу да популарност текста не подразумева и остварене етичке и естетичке критеријуме – доличне идеје, поруке, општељудске вредности, универзална значења текста, његову прикладну уметничку форму, адекватан стилски израз и слично. Аргументација која показује због чега текст песме „Кукавица“ не представља уметничко дело прецизирана је и разложена у поставци задатка и у понуђеним решењима – наводе ауторке.
За стручњаке Завода за унапређивању образовања и васпитања овај задатак није споран. Указују да је циљ задатка јасан: да се процени вредност датих текстова и развија критичко мишљење ученика о два различита доживљаја – уметности и субкултуре. У Заводу за Данас кажу да је комисија која је прегледала ову збирку свесно дала позитивно мишљење. Напомињу и да од наредне школске године стартује реформа гимназија, те да се у неком тренутку очекују нови уџбеници по новом наставном програму.
Ауторке Збирке задатака из књижевности са књижевнотеоријским појмовима кажу да је та књига слика њиховог дугогодишњег рада у учионици и одраз њихове вере у професуру.
„А професор, чак и данас, мора остати частан, одговоран и достојанствен човек, свестан сопствене улоге у васпитавању поверене му младости. Јер Доситеј је давно мудро приметио да је млада душа попут меког воска и да ће њен облик зависити од калупа у којем се моделује. Уверене да је тако, трудимо се да се не осрамотимо пред људима чији портрети стоје изнад наших глава док младим људима објашњавамо да су управо они – Свети Сава, Доситеј Обрадовић, Његош, Андрић, Црњански и њихови бројни књижевни сапутници – достојни узори на које се ваља угледати. Ми дугујемо њима, књигама и катедри. Њиховим делима, књигама које пишемо и катедром за којом стојимо боримо се против естрадизације младости и не пристајемо на популарност без утемељености у лепоти, доброти, образовању, васпитању и храбрости. И не трудимо се да паметујемо, не желимо да ниподаштавамо, али задржавамо своје људско право да се одужимо свим књигама које смо прочитале, свим учитељима и професорима који су нас подучавали од основне школе до доктората и свим ученицима које подстичемо да не личе на ри(ј)алити програм, ни на естрадни концепт живота, који им се тако агресивно и силовито нуде као популарни обрасци лепоте постојања“, поручују ауторке.
