Home >> Образовање,Реформа,Синдикат >> Одговор Снежане Марковић на саопштење УСПРС

  • Форум
  • Коментари су искључени на Одговор Снежане Марковић на саопштење УСПРС

sm

 

Поштована г-ђо Јанковић, управо сам видела ваше саопштење (Саопштење УСПРС) поводом редефинисања наставе информатике. С обзиром на то да смо нас две имале до сада веома коректан однос и личну комуникацију изненађена сам да сада са мном комуницирате на овакав начин, путем саопштења.

Искрено се надам да ће и након овог мог одговора тај однос бити коректан на обострано задовољство. Нажалост, вероватно из нечије зле намере и управо ситних, сопствених интереса а не интереса ученика, нису вас у потпуности информисали, а ја сам веома вољна да вам у детаље објасним и историју свега, разлоге, циљеве и предложена решења. Предлажем да се састанемо и да вам уживо објасним све детаље који вас интересују.

Жао ми је што вам је све презентовано као „теорија завере“ и „скривене намере“, а веома филтрирано, некомплетно и тенденциозно. Ви, као представник синдиката који има значајну улогу у образовном систему Србије, свакако заслужујете праву и комплетну информацију.

Дозволите ми да вас најкраће информишем, а за све детаље вам стојим на располагању.

Пре свега, није журба, ово је процес који траје још од 2007. када је управо „преко ноћи“, на врло нетранспарентан начин и у уском кругу људи у предмет „техничко образовање“ угурана информатика на рачун часова практичног рада, тема из области саобраћаја и сл. Тада је то урађено без упознавања јавности, без укључивања факултета који образују ИТ стручњаке, без наставника информатике и рачунарства који су тада предавали факултативан предмет.

Последњих пет година интензивно се одржавају стручни скупови на ову тему, а МПНТР сваких неколико месеци добија дописе и саопштења разних институција, организација, установа, угледних личности из ИТ сфере, који иду у прилог потреби да се информатичко образовање усклади са потребама управо оних које образујемо, потребама привреде и европским оквирима дигиталних компетенција.

Одлука у МПНТР да се крене у процес проналажења решења донета је прошле године, непосредно пре него што су били расписани избори те се дакле није ни знало да ће влада бити у техничком мандату. Такође, питање образовања и скандал да наши ученици уче информатику по застарелим програмима из 2007. године није посао који нужно зависи од мандата влада, то је питање унапређивања образовања и наше одговорности за будућност оних које образујемо.

Овај посао је и овако предуго чекао на своје решавање. Наставне планове и програме не доносе владе, то је редован посао МПНТР-а, НПС-а, ЗУОВ-а, који је неопростиво дуго чекао да буде урађен.

Важно је да знате да није у питању само предмет техничко и информатичко образовање, већ читава вертикала предмета од првог основне до краја средње школе, као и интеграција ИКТ-а у све предмете ради унапређивања образовног процеса што је био и предмет Смерница за унапређивање улоге ИКТ у образовању које је НПС донео 2013. године.

Овај посао се тиче дигиталних компетенција читавог доуниверзитетског образовања, а будући да сам по свом образовању дипломирани математичар смера рачунарство и информатика и да сам 23 године овај предмет предавала у различитим школама, те тако познајем проблематику, али и ниво дигиталних компетенција са којима ученици из ОШ дођу у гимназију, министар је, на основу описа послова помоћника министра:

Руководи Сектором, планира, усмерава и надзире рад и сарадњу ужих унутрашњих јединица у Сектору, врши најсложеније послове из делокруга Сектора,обезбеђује сарадњу са другим секторима, обавља и друге послове по налогу министра.доделио мени овај посао. Нисам ја писала ни један документ, нити утицала на њихов садржај, улога као председника комисије је била организациона и координаторска.

Читавим овим послом протежира се пре свега интерес ученика и ја не верујем да и ви нисте тога свесни. Овај интерес је, како је и у бројим ранијим али и најновијем, циљаном истраживању (можете га пронаћи на сајту МПНТР) потврђено, сада угрожен јер кроз основну школу не достижу предвиђени ниво дигиталних компетенција. Такође, будући да се са програмирањем први пут сретну тек на узрасту од 17. година, а неки ни тада, многи ученици су заувек пропустили прилику да развију алгоритамски начин мишљења (а то није могуће у било ком узрасту, већ је неопходно да се деси што раније) и свој таленат за рад у ИТ сектору чиме им је ускраћена широка лепеза веома тражених занимања која омогућују лаку запошљивост на добро плаћеним пословима. Ово поткрепљују и захтеви привреде који имају трајно отворене конкурсе и велики проблем да пронађу довољно квалитетних стручњака за ове, све траженије послове.

То је дакле посао са којим, не да нисмо у журби, већ каснимо читаву деценију.

Додатно, морам да нагласим да је ово радна група која је радила најтранспарентније икада. Као што и сами знате, до сада су то обично радиле комисије од 3-5 чланова са по неким или ни једним наставником у свом саставу, који то заиста предаје, састајући се месецима, уз хонораре и путне трошкове, једном недељно и радећи полако и без увида јавности и шире дискусије.

У овом случају, објављен је јавни позив, конкурисало је 106 кандидата, изабрано њих преко 60 (пре свега наставника школа, али и факултетских професора), и додато око 30 представника сектора министарства за основно (три представнице), средње, развој образовања и европске интеграције, оба завода, Института за психологију, Центра за образовне политике, ИКТ кластера итд. од 90 чланова, све три недеље било је активно њих око 60.

Радило се на онлајн платформи, где су били постављени примери из других земаља, литература и онлајн обука за програмирање наставе засновано на исходима, форуми за дискусију, одржане су три двоипосатне онлајн конференције, многи Скајп-састанци, неки и уживо, радило се на дељеним документима, у секцијама од којих је свака бројала и до десетак чланова. Чланови су са целе територије Србије, од Кикинде до Новог Пазара, из градова али и малих, сеоских школа, добро опремљених али и сасвим скромних. То су најбољи наставници који су конкурисали својим биографијама пуним признања за свој рад на домаћим и иностраним конкурсима, и многобројним објављеним примерима добре праксе чиме су се препоручили.

Предмет су били наставни програми „Од играчке до рачунара“, „Информатика и рачунарство“ у ОШ, „Рачунарство и информатика“ у гиманзији (1. и 2.разред) и средњим стручним школама (1. разред), ако и стручна упутства за интеграцију коришћења ИКТ у другим предметима.

Како би у том случају дошло до редундантности неких тема, које у сваком случају припадају информатици и рачунарству а не техничком образовању, било је неопходно да се изврше и корекције у том предмету. Тај посао је радило 10 наставника који су завршили управо факултете за наставнике ТИО у Зрењанину и Чачку и те предмете предају, а при томе у својим биографијама имају награде, стручне радове и друге професионалне успехе из ове области. У самом предмету је задржана целокупна примена ИКТ у техници, примена програма које ће у будуће да уче на часовима информатике, где то и припада, а у ТО их само примењивати (обрада текста, презентације и сл.). На упражњене часове додат је већи број часова практичног рада, унапређена примена ИКТ већом применом роботике, и уграђен развој предузетничких компетенција кроз активности „Од идеје до реализације“ које развијају овај значајан сет међупредметних компетенција али и вештина практичног рада. Тиме смо створили бољу основу да ученици основних школа открију своје способности у домену заната и других производних занимања и определе се за упис у техничке школе на основу својих склоности.

Измене су узеле у обзир и то да су већ изабрани уџбеници за наредни трогодишњи период, те тако у постојећим садржајима нису чињене суштинске измене, већ само унапређења и осавремењавања, а водило се и рачуна да не дође до отпуштања ли нових запошљавања, захваљујући анализи коју смо извршили користећи податке из еЦенуса. Даља унапређивања за наредни трогодишњи период ће, надам се, урадити нека друга радна група чији ће премет рада бити искључиво техничко образовање, овоје сада била само корекција ради извлачења информатичких садржаја који овом предмету не припадају.

Мени је потпуно нејасно зашто су неки наставници против овога (ауторе уџбеника донекле разумем, јер су уплашени да неће распродати већ направљене уџбенике, а да ће за три године морати ипак да направе нове уџбенике) али морам да напоменем, да сам добила велики број порука подршке, са молбом да имена не објављујем јер се плаше реакција неких колега из стручних друштава који су вршили на њих притисак. Стога ово напомињем само као нешто што ми можете веровати на реч. Све остало наведено у овом тексту могу да документујем.

Дакле, посао није рађен преко ноћи, заснован је на вишегодишњем раду, стратешким документима, истраживањима, а током маја је рад само заокружен интензивним свакодневним радом о чему се можете информисати увидом у саму онлајн платформу, документе и снимке рада чланова радне групе.

Надам се да сте сада могли да створите јаснију слику и уверите се у степен селектовања информација које су вам прослеђене и покушај манипулисања вашим угледом.

Решењем које смо предложили, увођењем обавезности предмета Информатика и рачунарство, осим превасходног циља који се тиче ученика, постоји и проблем везан за изборност предмета Информатика и рачунарство – однос ученика према предмету који „не улази у просек“, однос према наставнику од којег им „ништа не зависи“, али и социјално и синдикално питање – несигурност наставника информатике да ли ће бити „изабрани“ за следећу годину и у вези с тим често манипулисање критеријумима оцењивања.

Као што сам већ напоменула, стојим вам на располагању за сва додатна објашњења.

(„Зелена учионица“)

Top