Home >> Друштво >> НСВО, КОНУС и САНУ против Шарчевића

НСВО, КОНУС и САНУ против Шарчевића

У писму Шарчевићу остале критике

НСВО, КОНУС и САНУ, три наше водеће институције образовања и науке, и даље сматрају да су неопходне измене недавно усвојеног Закона о високом образовању или доношење новог

На­ци­о­нал­ни са­вет за ви­со­ко обра­зо­ва­ње (НСВО), Кон­фе­рен­ци­ја уни­вер­зи­те­та Ср­би­је (КО­НУС) и Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти (СА­НУ), три на­ше во­де­ће ин­сти­ту­ци­је обра­зо­ва­ња и на­у­ке, не од­у­ста­ју од свог ста­ва да су из­ме­не не­дав­но усво­је­ног За­ко­на о ви­со­ком обра­зо­ва­њу или до­но­ше­ње но­вог ак­та нео­п­ход­ни. Да је то та­ко, мо­же се за­кљу­чи­ти из пи­сма ко­је су пред­став­ни­ци НСВО, КО­НУС-а и СА­НУ ју­че упу­ти­ли Мла­де­ну Шар­че­ви­ћу, ми­ни­стру про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, од­го­ва­ра­ју­ћи на ње­гов до­пис од про­шле не­де­ље.

Ми­ни­стар се ни­је сло­жио са њи­хо­вом тврд­њом да по­ме­ну­ти акт „сма­њу­је до­стиг­ну­те стан­дар­де ауто­но­ми­је уни­вер­зи­те­та и ака­дем­ских сло­бо­да, што је по­себ­но ви­дљи­во у пред­ви­ђе­ном на­чи­ну фор­ми­ра­ња На­ци­о­нал­ног са­ве­та за ви­со­ко обра­зо­ва­ње и дру­гих те­ла”, јер је у њи­ма, ис­так­ну­то је, знат­но сма­ње­но при­су­ство пред­став­ни­ка уни­вер­зи­те­та, а по­ве­ћа­но пред­став­ни­ка из­вр­шне вла­сти.

Проф др. Де­јан По­по­вић, пред­сед­ник НСВО, ака­де­мик Вла­ди­мир Бум­ба­ши­ре­вић, пред­сед­ник КО­НУС-а и рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, и ака­де­мик Вла­ди­мир Ко­стић, пред­сед­ник СА­НУ, ис­ти­чу да њи­хо­ва ини­ци­ја­ти­ва, пот­кре­пље­на озбиљ­ним ар­гу­мен­ти­ма, да парт­нер­ски уче­ству­ју у пре­ва­зи­ла­же­њу на­ста­ле си­ту­а­ци­је ни­је ува­же­на и да, сто­га, сви­ма оста­је да се су­о­че са ефек­ти­ма при­ме­не но­вог за­ко­на. 

„Ваш од­го­вор по­ка­зу­је да не­ма спрем­но­сти да се при­хва­ти по­ну­ђе­на ру­ка са­рад­ње. По­зи­ва­ње на ве­ли­ки број уче­сни­ка у об­ли­ко­ва­њу на­цр­та за­ко­на за­о­би­ла­зи чи­ње­ни­цу да ни­су при­хва­ће­не су­ге­сти­је оних ин­сти­ту­ци­ја ко­је за­и­ста пред­ста­вља­ју ака­дем­ску за­јед­ни­цу и по­ка­зу­је да се не раз­у­ме су­шти­на вред­но­сног си­сте­ма на ко­јем та за­јед­ни­ца по­чи­ва. Ви­со­ко обра­зо­ва­ње и на­у­ка ни­су ’ти­пич­на’ јав­на слу­жба и баш за­то их Устав из­два­ја, га­ран­ту­ју­ћи им ауто­но­ми­ју”, ис­ти­чу у пи­сму По­по­вић, Бум­ба­ши­ре­вић и Ко­стић. 

Они до­да­ју да по­зи­ва­ње на „уоби­ча­је­ну пар­ла­мен­тар­ну прак­су” да би се об­ја­сни­ло ка­ко је до­шло до то­га да се у ко­нач­ном тек­сту За­ко­на на­ђу од­ред­бе ко­је до­дат­но де­гра­ди­ра­ју ауто­но­ми­ју уни­вер­зи­те­та, а ко­је ни­су по­сто­ја­ле у на­цр­ту, не мо­же би­ти оправ­да­ње. „Ле­ги­тим­но је пи­та­ње шта је Ми­ни­стар­ство ура­ди­ло да од­бра­ни вла­дин пред­лог за­ко­на од аманд­ма­на ко­ји­ма се ре­ду­ку­је ауто­но­ми­ја, јер се у за­ко­но­дав­ном по­ступ­ку мо­же и ус­кра­ти­ти са­гла­сност на не­ки од пред­ло­га на­род­них по­сла­ни­ка, уко­ли­ко пред­ла­гач по­сту­па у до­број ве­ри, убе­ђен у ис­прав­ност сво­јих ре­ше­ња”, ука­зу­је се у пи­сму. 

Пот­пи­сни­ци сма­тра­ју не­а­де­кват­ним Шар­че­ви­ће­во под­се­ћа­ње да је про­ве­ра­ма акре­ди­та­ци­ја ми­ни­стар­ство до­шло до са­зна­ња да по­сто­је уста­но­ве без аде­кват­них про­стор­них и ка­дров­ских усло­ва, јер до­зво­ле за рад да­је упра­во ми­ни­стар­ство, по при­ба­вље­ном из­ве­шта­ју о по­чет­ној акре­ди­та­ци­ји. Уз ува­жа­ва­ње ми­ни­стро­ве оце­не да ни­је при­хва­тљи­во да „ви­ше сто­ти­на про­фе­со­ра ра­ди у ви­ше уста­но­ва, ми­мо акре­ди­та­ци­о­не нор­ме”, По­по­вић, Бум­ба­ши­ре­вић и Ко­стић се пи­та­ју због че­га ни­је ура­ђе­на све­о­бу­хват­на ба­за на­став­ни­ка на срп­ским ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма (при­ват­ним и др­жав­ним), ко­ја би Про­свет­ној ин­спек­ци­ји ми­ни­стар­ства омо­гу­ћи­ла да то спре­чи. „Ака­дем­ска за­јед­ни­ца и ра­ни­је је би­ла из­ла­га­на ре­ше­њи­ма ко­ја су пред­ста­вља­ла пре­пре­ку раз­во­ју ауто­но­ми­је уни­вер­зи­те­та, па је успе­ва­ла да се одр­жи и из­бо­ри, уве­ре­ни смо да ће та­ко би­ти и са­да”, за­кљу­чу­је се у пи­сму. 

Под­се­ти­мо се, ака­дем­ска за­јед­ни­ца је при­мед­бе на пред­на­црт за­ко­на о ви­со­ком обра­зо­ва­њу из­не­ла још у ма­ју ове го­ди­не, то­ком јав­не рас­пра­ве, ка­да је оце­ње­но да би пред­ло­же­но ре­ше­ње мо­ра­ло да иде на по­прав­ку пре не­го што уђе у скуп­штин­ску про­це­ду­ру, док је у ју­лу На­ци­о­нал­ни са­вет за ви­со­ко обра­зо­ва­ње пи­сме­но ми­ни­стру Шар­че­ви­ћу упу­тио сво­је ми­шље­ње истим по­во­дом. Са­вет је та­да кон­ста­то­вао да ни­јед­на од 35 њи­хо­вих су­ге­сти­ја на на­црт по­ме­ну­тог ак­та, фор­му­ли­са­них упра­во то­ком јав­не рас­пра­ве, ни­је усво­је­на и да, сто­га, ни­је би­ло мо­гу­ће да­ти по­зи­тив­но ми­шље­ње на пред­ло­же­ни текст. 

(Политика)

Top