У писму Шарчевићу остале критике
НСВО, КОНУС и САНУ, три наше водеће институције образовања и науке, и даље сматрају да су неопходне измене недавно усвојеног Закона о високом образовању или доношење новог
Национални савет за високо образовање (НСВО), Конференција универзитета Србије (КОНУС) и Српска академија наука и уметности (САНУ), три наше водеће институције образовања и науке, не одустају од свог става да су измене недавно усвојеног Закона о високом образовању или доношење новог акта неопходни. Да је то тако, може се закључити из писма које су представници НСВО, КОНУС-а и САНУ јуче упутили Младену Шарчевићу, министру просвете, науке и технолошког развоја, одговарајући на његов допис од прошле недеље.
Министар се није сложио са њиховом тврдњом да поменути акт „смањује достигнуте стандарде аутономије универзитета и академских слобода, што је посебно видљиво у предвиђеном начину формирања Националног савета за високо образовање и других тела”, јер је у њима, истакнуто је, знатно смањено присуство представника универзитета, а повећано представника извршне власти.
Проф др. Дејан Поповић, председник НСВО, академик Владимир Бумбаширевић, председник КОНУС-а и ректор Универзитета у Београду, и академик Владимир Костић, председник САНУ, истичу да њихова иницијатива, поткрепљена озбиљним аргументима, да партнерски учествују у превазилажењу настале ситуације није уважена и да, стога, свима остаје да се суоче са ефектима примене новог закона.
„Ваш одговор показује да нема спремности да се прихвати понуђена рука сарадње. Позивање на велики број учесника у обликовању нацрта закона заобилази чињеницу да нису прихваћене сугестије оних институција које заиста представљају академску заједницу и показује да се не разуме суштина вредносног система на којем та заједница почива. Високо образовање и наука нису ’типична’ јавна служба и баш зато их Устав издваја, гарантујући им аутономију”, истичу у писму Поповић, Бумбаширевић и Костић.
Они додају да позивање на „уобичајену парламентарну праксу” да би се објаснило како је дошло до тога да се у коначном тексту Закона нађу одредбе које додатно деградирају аутономију универзитета, а које нису постојале у нацрту, не може бити оправдање. „Легитимно је питање шта је Министарство урадило да одбрани владин предлог закона од амандмана којима се редукује аутономија, јер се у законодавном поступку може и ускратити сагласност на неки од предлога народних посланика, уколико предлагач поступа у доброј вери, убеђен у исправност својих решења”, указује се у писму.
Потписници сматрају неадекватним Шарчевићево подсећање да је проверама акредитација министарство дошло до сазнања да постоје установе без адекватних просторних и кадровских услова, јер дозволе за рад даје управо министарство, по прибављеном извештају о почетној акредитацији. Уз уважавање министрове оцене да није прихватљиво да „више стотина професора ради у више установа, мимо акредитационе норме”, Поповић, Бумбаширевић и Костић се питају због чега није урађена свеобухватна база наставника на српским високошколским установама (приватним и државним), која би Просветној инспекцији министарства омогућила да то спречи. „Академска заједница и раније је била излагана решењима која су представљала препреку развоју аутономије универзитета, па је успевала да се одржи и избори, уверени смо да ће тако бити и сада”, закључује се у писму.
Подсетимо се, академска заједница је примедбе на преднацрт закона о високом образовању изнела још у мају ове године, током јавне расправе, када је оцењено да би предложено решење морало да иде на поправку пре него што уђе у скупштинску процедуру, док је у јулу Национални савет за високо образовање писмено министру Шарчевићу упутио своје мишљење истим поводом. Савет је тада констатовао да ниједна од 35 њихових сугестија на нацрт поменутог акта, формулисаних управо током јавне расправе, није усвојена и да, стога, није било могуће дати позитивно мишљење на предложени текст.
(Политика)