Home >> Синдикат,Штрајк >> Нови закон о штрајку поделио синдикалце
Нови закон о штрајку поделио синдикалце

„Политика“:

СССС сматра да је нацрт новог бољи од постојећег закона, мада предлог још може да се побољша. – УГС „Независност”: Јавна расправа сведена на три двочасовне дебате. – АСНС: Дужи списак забрана

Подељена су мишљена представника синдиката о нацрту новог закона о штрајку. Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије, сматра да је нацрт новог бољи од постојећег закона, мада предлог још може да се побољша. Чеданка Андрић, извршни секретар Уједињених гранских синдиката „Независност”, међутим, сматра да Нацртом закона о штрајку није испуњен основни циљ због којег су ови синдикати ушли у радну групу за његову припрему, а то је да овај закон буде системски – кровни закон и да само он уређује штрајк. Према речима Ранке Савић, председнице, главна замерка Нацрту закона о штрајку је што он сужава право на штрајк и повећава круг лица којима се забрањује штрајк.

 

Остаје да се види да ли ће се њихове примедбе прихватити у даљој процедури усвајања Закона о штрајку, све до коначне одлуке посланика у Народној скупштини Србије.

Зоран Михајловић, један од учесника у његовој припреми, примећује да Агенција за мирно решавање радних спорова може да отупи оштрицу штрајка. Имајући у виду незавидну финансијску ситуацију синдиката који треба да плате раднике док штрајкују, било би боље да нови закон обавеже послодавца да после пријема најаве штрајка позове штрајкачки одбор на преговоре.

– У Србији се углавном штрајкује због тога што послодавац не исплаћује зараде. Зато смо тражили да се власник фирме обавеже да по окончању штрајка, поред неисплаћених зарада, радницима плати и време које су провели у штрајку – каже Михајловић.

Савез самосталних синдиката сматра добрим решење да послодавац не одређује минимум процеса рада, већ да се он одређује колективним уговором. У случају кад нема колективног уговора, минимум процеса рада одређиваће арбитража, коју чине по један представник синдиката, послодавца и један независан члан кога именује арбитража.

Новина у предложеном тексту новог закона је да послодавац не може да обавезује чланове штрајкачког одбора да обезбеђују минимум процеса рада без сагласности тог тела. Послодавци су до сада злоупотребљавали то право.

Добра страна нацрта је и увођење права запослених на штрајк солидарности са радницима другог предузећа у трајању до једног дана, као и скраћење времена од најаве до почетка штрајка са садашњих седам на три до пет дана, што Михајловић такође сматра позитивним.

– Залагањем да само нови закон о штрајку уређује штрајк, желели смо да избегнемо да се низом закона из области енергетике, образовања, здравства и других ограничава право на штрајк, што је до сада био случај – истиче Чеданка Андрић, изврши секретар Уједињених гранских синдиката „Независност”. – Предлагач очигледно жели да задржи овакво стање, јер је у образложењу навео да се закон доноси због „међусобног усклађивања Закона о штрајку и посебних закона”. Радна група није постигла договор око једног од најважнијих питања, а то су делатности од општег интереса, већ је предлагач само преписао девети члан важећег Закона о штрајку. За нас је неприхватљиво предложено решење у којем се предвиђа да се штрајк упозорења и штрајк солидарности у делатностима од општег интереса мора најавити десет дана пре почетка штрајка, јер се на тај начин губи сврха штрајка.

Коначно, закључује Андрићева, неприхватљив је начин на који је прекинут рад радне групе, без утврђивања текста нацрта који иде на јавну расправу и питања о којима није било могуће постићи консензус, а која нису техничка већ суштинска.

– Свођење јавне расправе на три двочасовне дебате у Нишу, Београду и Новом Саду за један од најважнијих закона из области радног законодавства је пример како не треба водити социјални дијалог – указује наша саговорница. – Због тога као одговоран синдикат не желимо да учествујемо у симулацији социјалног дијалога који ће за крајњи резултат имати умањење права запослених у Србији.

Асоцијација самосталних и независних синдиката се противи да нови закон сужава право на штрајк.

– Важећи закон забрањује штрајк само професионалним војницима – указује Ранка Савић, председница АСНС. – У нацрту новог закона штрајк се забрањује и припадницима БИА, запосленима у Контроли лета, Специјалним полицијским јединицама и радницима Хитне помоћи. Поред тога, штрајк се ограничава и увођењем обавезног минимума процеса рада.

Она додаје да новина и право послодавца на надокнаду штете када се утврди да је штрајк био незаконит. Из текста није јасно ко надокнађује штету, како, и на који начин, што оставља велике могућности за злоупотребе.

– Закон предвиђа и да се одлука о штрајку доставља послодавцу, али и Агенцији за мирно решавање радних спорова. Ако се спор не реши у року од 10 дана – запослени имају право да покрену штрајк. Мислим, да ће усвајање оваквог решења „разводњавати” штрајк – додаје Савићева.

Став је и АСНС да у случају штрајка, због неисплаћених зарада, дане проведене у штрајку послодавац мора да плати. Ранка Савић сматра да је овакво решење исправно, јер ако послодавац не исплаћује плате, мора на овај начин бити кажњен.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Top